Симон Маир: Медеја у Коринту (2. чин)

Јасон и Креонт успевају да победе Егеја и да спасу Креузу. На почетку другог чина атински краљ је у тамници где очекује казну. Јасон за то време треба да одлучи о будућој судбини Медеје. Али, чаробница не чека одлуку. Она покреће своју страшну освету. Призива Фурије да отрују раскошни огртач који поклања својој супарници Креузи, претварајући се да се покајала. Она моли коринтску принцезу да јој дозовли да види своју децу. Такође уз помоћ својих магијских моћи ослобађа Егеја како би се вратио у Атину где би јој пружио уточиште. Креуза страда од отровног огртача, а Медеја лажно оптужује Јасона да је крив за принцезину смрт. Потом открива да је убила своју децу, док окупљени народ спречава Јасона да почини самоубиство. Медеја бежи из Коринта на кочији коју вуку змајеви.

У овом чину посебно се ситиче Медејина велика сцена „Антика ноте, Тартаро профодно“ у којој долази до изражаја Маиров афективни музички језик, у распону од слободног ариоза до лирске инкантације чаробнице. Музиколог Филип Госет примећује да је Маир повезивао речитативе и арије кратким модулаторним пасажима, чиме је стварао готов непрекинут музички ток једног чина. На тај начин Медеја је претходница покушаја композитора попут Меркаданеа, Доницетија и Вердија да интегришу чинове у ширу оперску структуру.

Следи други чин опере Медеја у Коринту Симона Маира. Главне улоге тумаче: Давинија Родригез као Медеја, Мајкл Спајерс као Јасон, Роберто Лоренци као Креонт, Енеа Скала као Егеј, Михаела Марку као Креуза.  У осталим улогама наступају Паоло Каутеручо као Евандро и Нозоми Като као Исмена. Хором Фрилхармоније из Трансивланије и Италијанским интернационалним оркестром диригује Фабио Луизи.

Уредница Ксенија Стевановић