среда, 27. мај 2015, 20:02
Радијско предавање Трећег програма
Драган Проле: Феноменолошка нелагодност у класичном
У среду, 27. маја, од 20.02 до 20.50, можете пратити директан пренос јавног радијског предавања „Феноменолошка нелагодност у класичном“, које ће у Судију 6 Радио Беогграда одржати филозоф Драган Проле.
У години у којој Трећи програм обележава пет деценија постојања, наша редакција организоваће серију предавања која ће се једном месечно одржавати у Студију 6. Имаћете прилике да чујете наше водеће теоретичаре и стручњаке из различитих области друштвених наука и хуманистичких дисциплина. Филозоф Драган Проле одржаће предавање под називом „Феноменолошка нелагодност у класичном".
Аутор у предавању истиче да „однос према класичном поткрепљује тезу да развој феноменологије није био нимало арбитраран. Премда се у филозофској јавности поодавно усталила представа да развој феноменологије наликује изненадном ватромету, сазданом од индивидуалних светлосних продора који су понешто обасјали да би убрзо нестали у тами, чини се да је много продуктивније скренути пажњу на више или мање 'подземне' тенденције које повезују и мислиоце који нису знали једни за друге. 'Феноменолошко мишљење се од самих почетака може тумачити и као својеврсно искорачивање из класичног’. Штавише, оно не садржи у себи тек један од симптома који је типичан за савремене побуне против надвремене моћи класичног, него је у свом устројству парадигматичан израз кризе класичног.
Будући да идеја класичног инсистира на успелој трансценденцији ка некој идеји, која је целовита и свеобухватна, анти-класична тенденција нужно подразумева изнова понављани позив на трансценденцију у односу на постојеће биће. Довршеној тотализацији класичног света супротстављена је стратегија његовог напуштања и креирања новог, непознатог света. Испуњење у стапању с целином одбачено је зарад преданости одсутном, скривеном, неуоченом. 'Сматрајући да се у свету ништа не може открити, пошто у њему ничега нема и није ни било', Маљевич је само другим речима исказао Хусерлово одбацивање света по себи и Хајдегерову сугестију да ствар никада није постојала. И уметничко и филозофско дело сада изнад свега настоје да се појави оно што нестаје у објекту, јер 'појава' прецизно казује да има још нечега и након што је све ишчезло. Обзнањујући релативност видљивог феноменолози су заједно са Паулом Клеом започели 'процес повратка духа из његовог световног бивствовања-изван-себе'. Другим речима, зачели су процес радикално нове конституције духа с оне стране класичног.
У другом веку нове ере бележи се језичка употреба која 'класичним' не именује тек високе пословне резултате, него га такође проналази у сфери истакнутих уметничких и књижевних постигнућа. Будући да је аристократска спона између високе вредности и трајности била нарочито својствена културама цикличних представа о времену, римски осећај за високо достигнуће уметничког дела у себи је уједно укључивао и свест о дугом трајању. Отуда је класично могло да постане савршено прикладно обележје 'арс лонга". Када је једном остварен овај семантички трансфер из економског у уметничко, отворен је широк дијапазон значењских могућности. Далеко од намере да их све исцрпимо, у предавању ћемо се сконцентрисати на савремене трансформације класичног. У средишту ће бити приказ феноменолошких настојања да се филозофско мишљење уобличи у свету у којем више не станују класична хармоничност и заокруженост. Благодарећи таквим тежњама феноменологија ће се показати као необично сродна авангардним покретима."
Уредници: Предраг Шарчевић и Оливера Нушић
Autor:
Трећи програм
Из Студија 6 директно преносимо јавна радијска предавања. [ детаљније ]
Коментари