Милан Суботић: Историја Ричарда Пајпса

Милан Суботић је у студији "Тумачење руске и совјетске историје Ричарда Пајпса" анализирао и интерпретирао схватање руске и совјетске историје у делима једног од најплоднијих америчких историчара који је током дуге академске каријере сматран водећим заговорником „теорије тоталитаризма" у оквиру руских и совјетских студија. Осим утицаја на академске кругове, Пајпс је имао важну улогу у формулисању америчке политике према Совјетском Савезу не само као саветник у Регановој администрацији, већ и током читавог периода Хладног рата.

Управо ова његова двострука улога - политичког саветника и академског историчара - подстакла је аутора да се у овом раду осврне на општији проблем односа између (историјског) сазнања и политичко-идеолошког, као и биографског контекста у коме оно настаје. Након приказа кључних момената Пајпсове биографије, Суботић је детаљно изложио тезу о континуитету руске и совјетске историје коју је Пајпс заступао ослањајући се не само на учење о „патримонијалном" карактеру руске и совјетске власти, већ и на интерпретацију трајних карактеристика „руске политичке културе".

Критички коментаришући ова два кључна полазишта Пајпсовог историографског наратива, Милан Суботић је указао на њихову идеолошко-политичку функцију у представљању Русије као трајног „непријатељског Другог" у односу на саморазумевање „Запада". У закључном разматрању, он је истакао како Пајпсова концепција трајне и непроменљиве руске „политичке културе" не представља основу само за интерпретацију руске и совјетске прошлости, већ и формулисања „хоризонта очекивања" спрам савременог и будућег развоја пост-совјетске Русије. У том погледу, усвајање Пајпсових кључних ставова о природи „руског менталитета" може водити политикама које, полазећи од есенцијалистички схваћене „рускости", и саме додатно оснажују њене ауторитарне карактеристике.

Уредница Оливера Нушић.