Александар Матковић: Лајбниц и Декарт

У овом тексту Алкесандар Матковић полази од књиге Мишела Фукоа Речи и ствари, која већ самим насловом упућује на проблеме који се тичу категоризације стварности. Њен почетак не отвара случајно појам хетеротопије, пише Матковић, речи нису неизбежно одређене стварима нити су ствари беспомоћно завезане за речи; сасвим супротно, пошто је њихова веза променљива, могуће је написати историју тог односа; уколико се запитамо која је улазна тачка те историје, тачка у којој језик и знање почињу да се преплићу и преламају кроз субјект, доћи ћемо до изненађујућег закључка. Према Фукоу, „Лајбницов пројекат о стварању математике квалитативних редова налази се у самом срцу класичне мисли; око њега она сва гравитира." Остваривање mathesis-a не значи математизовање емпирије. Напротив, у корелацији са потрагом за једним mathesis-ом, јавили су се нови емпиријски домени који до тада нису били ни формирани нити дефинисани. Према Фукоу, тек су се након те потраге могле појавити области попут анализе политичке економије и опште граматике.

Преломна тачка те потраге тиче се непосредно Декарта и Лајбница, сматра Матковић, односно везана је за разлику у њиховим покушајима да се наукама обезбеде чврсти темељи. У Декартовом случају ово се односи на потрагу за везом међу наукама - за mathesis universalis, универзалним знањем које ће моћи да превлада мноштво појединачности различитих наука. Код Лајбница је овај пројект постављан на потпуно различитим основама - оне се тичу појмова комбинаторике, потраге за универзалним вештачким језиком способним да опише однос искуства и језика. Да би се схватила њихова веза, потребно је осветлити прелаз од Декартове mathesis universalis ка Лајбницовој у characteristica universalis. Док прво конституише покушај да се пронађе метод до универзалног знања, теза коју заступа Матковић је да Лајбницова characteristica universalis представља одговор на питање Декартове mathesis universalis. Наиме, Лајбницова универзална карактеристика и универзални језик, покушаји су да се путем самокритике картезијанства изнедри сигурно знање. То је покушај који је довео до тога се формализам језика постави као услов научности.

Уредница циклуса Тања Мијовић.