субота, 20. сеп 2014, 20:50
Тумачења
Милан Суботић: Постколонијалне студије и постсоцијализам
У циклусу ТУМАЧЕЊА, од четвртка, 18. до суботе, 20. септембра, можете слушати текст Милана Суботића „Постколонијалне студије и постсоцијализам".
Полазећи од сажетог приказа историје настанка и основних карактеристика савремених „постколонијалних студија", Милан Суботић у овом раду разматра питање могућности примене постколонијалне теоријске парадигме у проучавању и разумевању бивших социјалистичких друштава. Подстицај за разматрање овог питања аутор налази у често израженој тежњи водећих теоретичара постколонијализма да свој предмет истраживања прошире тако да он више не обухвата само бављење односом класичних империјалних метропола и њихових колонијалних поседа („Трећег света") након њиховог стицања независности. Не доводећи у питање учинке остварења ове тежње у студијама књижевности и културе, у раду се проблематизују њени домети у проучавању историје и друштава бившег „Другог света", тј. некадашњих социјалистичких земаља Совјетског Савеза и Источне Европе.
Имајући у виду комплексност и хетерогеност социјалне стварности и историјског искуства бившег света социјализма, Суботић указује на низ ограничења која прате покушаје директне примене категоријалног апарата и методологије постколонијалних теорија у проучавању прошлости и савремености постсоцијалистичких друштава. Одбијање тезе о сопственом колонијалном статусу у већини земаља Источне Европе заснива се на одбацивању претпоставке о „цивилизацијској мисији" (културној супериорности) Совјетског Савеза који се пре сматра „окупатором", него „колонијалном метрополом".
С друге стране, тешкоће постоцијалистичке „транзиције" у овим земљама отварају проблем њиховог (пост)колонијалног статуса у односу на „Запад" као центар економске, политичке и културне моћи. Стога је постколонијална критика у постсоцијалистичким земљама чешће усмерена на тематизацију феномена нео-империјалне доминације и нео-колонијалне зависности, него на објашњење социјалистичке прошлости. То, према мишљењу аутора, не значи да низ концепата постколонијалне теорије - попут „унутрашњег колонијализма" - не могу бити продуктивно искоришћени у потпунијем разумевању социјалистичке прошлости, као ни да нам у интерпретацији „хибридних форми" постсоцијалистичке стварности постколонијане студије не могу бити од користи.
Уредница Оливера Нушић.
Коментари