Предраг Крстић: "Мука с речима" – случај просветитељства

Аутор на почетку своје студије истиче да се појам просветитељства показује у тој мери вишезначним да све у вези са њим постаје сумњиво: и његово порекло и могућност његовог фиксираног значења и режим његове легитимне употребе, као и лоцирање онога на шта реферише у простору и времену.

Ако се, наиме, трага за настанком, по Крстићевом мишљењу, наша реч „просветитељство" сматра се преводом немачког термина Aufklärung, који је сâм настао крајем седамнаестог века као именичка изведеница глагола aufklären, добијајући при томе метафоричко значење просветљења разума. Приметно је да проучавање употребе ове речи у различитим језицима, указује да је углавном очувана она суштина значења који усмерење једне епохе или једног начина мишљења одређује светлошћу: бацање умске светлости у претпостављени неумски околни мрак, једно природном светлошћу разума про-светљавање опскурног света.

Међутим, у залеђу ове слике која се стилизује у појам већ стоји једно одиграно померање значења које метафору светла лишава изворно религијског садржаја. Значење придева „просветљен" (éclairé, enlightened) је дотад подразумевало „вером просветљен", просветљен Христовим „светлом", као што се и за преобраћенике говорило да су „видели светло". Сада пак светлост доноси секуларна филозофија или се чак, као у Француској, и идентификује с њом. Немачко Aufklärung је можда и стога било најпогодније да у осамнаестом веку апстрактно означи не још увек један период, већ једну промену става: оно једино није имало религијске конотације и изворно је значило „разјашњење" пре него „просвећење", пише Предраг Крстић.

Уредница Оливера Нушић.