петак, 23. мај 2014, 20:45
Теоријске алтернативе
Нил Фергусон: Виртуална историја
У седмичном циклусу ТЕОРИЈСКЕ АЛТЕРНАТИВЕ, од 19. до 23. маја, емитујемо делове текста Нила Фергусона "Виртуална историја: ка „хаотичној" теорији прошлости", у преводу с енглеског Ивана Радосављевића.
Нил Фергусон (1964) је професор историје на Универзитету Харвард, на Хуверовом институту Универзитета Стенфорд, и на Исусовом колеџу у Оксфорду, а овај текст је увод у збирку текстова групе аутора коју је Фергусон уредио - Виртуална историја, с поднасловом Алтернативе и контрафактуали (1997).
"Шта би било да није избио Енглески грађански рат? Шта би било да није избио амерички Рат за независност? Шта би било да Ирска никад није подељена? Шта би било да се Британија није укључила у Први светски рат? Шта би било да је Хитлер извршио инвазију на Британију? Шта би било да је поразио Совјетски Савез? Шта би било да су Руси победили у Хладном рату? Шта би било да је Кенеди остао жив? Шта би било да није било Горбачова?" Овом низу питања на самом почетку свог текста аутор одмах додаје и једну примедбу, за коју каже да се сама по себи намеће оваквим хипотетичким или "контрафактуалним" питањима: "зашто да их уопште постављамо? Зашто бисмо се бавили нечим што се није догодило?" Увод у књигу Виртуална историја покушај је заправо да се потраже одговори на ова питања у области историјске науке.
Идеју о „хаотичној" теорији прошлости Фергусон, међутим, образлаже позивањем на природне науке: "У савременој употреби код математичарâ, метеорологâ и других, израз ‘хаос' не означава анархију. Он не значи да у свету природе нема никаквих закона. Он просто значи да су ти закони толико сложени да нам је практично немогуће да дајемо тачна предвиђања, тако да велики део свега што се дешава око нас делује насумично или хаотично." На другом месту, истиче да филозофски значај теорије хаоса "лежи у томе што она измирује појмове узрочности и контингенције", и "спасава нас не само од бесмисленог света идеалиста... у којем не постоје ни узроци ни последице", већ и од "једнако бесмисленог света детерминистâ, у којем постоји једино ланац предодређених узрочности, заснован на законима".
Издвајамо и неке од завршних констатација: "Највише што историчари могу да учине јесте да истакну пробне тврдње о узрочности, уз позивање на вероватне контрафактуале, конструисане на основу судова о вероватноћи. Коначно, о вероватноћи алтернативних сценарија може се донети закључак само на основану сачуваних тврдњи које су о будућности изрицали људи оног времена. Ове закључке можемо да понудимо као манифест једне нове ‘хаосторије' - хаотичног приступа историји."
Уредник: Ђура Војновић
Коментари