Глобализација и десуверенизација – Видојевић (1)

У првој емисији преносимо излагање Зорана Видојевића „Глобализација, десуверенизација и ресуверенизација", из чијег резимеа издвајамо један део:

„Оном својом димензијом, најважнијом за судбину малих народа и држава у савременом свету, која се састоји од планетаризације насиља, претњи и страха, глобализација све више води ка (пост)модерном варварству. Посебно ако се имају у виду учинци високоразвијене војне технологије смрти. Мера суверенитета је стварна мера могућности конкретне државе да се томе одупре. Алтернатива и уједно боља глобализација подразумева и процес демократске ресуверенизације данас потчињених држава и народа. Није изгледно да ће до тога доћи у блиској будућности.

Суверенитет се односи и на територију и на људе који на њој живе. Одвајање становништва од те територије у име 'реалистичко-прагматичк' политике јесте подвала самом смислу суверенитета. Тиме се пристаје на десуверенизацију.

Суверенитет није могућ у разореним и антагонизованим друштвимна и државама, у стању преовлађујуће социјалне беде и јаза између управљачких елита и надмоћне већине грађана. Нити је могућ ако та већина није заинтересована за независност своје државе и властиту слободу услед тога што примат има питање како преживети, а не како стварати и сачувати ту слободу. То изокретање вредности програмирано је у политици глобализације насиља, страха и претњи."

У другој емисији представићемо излагање Јелене Гускове „Очување традиционалних вредности као могући одговор на глобалне изазове човечанства". Овде преносимо резиме њеног рада:

„Важно питање на које треба наћи одговор јесте како се односити према наслеђу и традицији у условима растуће глобализације.Према нашем мишљењу, не треба прекидати традицију и самим тим наносити катастрофалну штету континуитету духовног и државног развоја, повезаног са симболима вере и самосвешћу. Своју народну духовну историју држни смо да, пре свега, упознамо и заволимо и тада ће она да нас надограђује и даје нам карику за ланац који нас спаја са прошлошћу, помаже нам да сагледамо своју садашњост и будућност, омогућава нам да применимо ту духовну историју кроз нове форме и идеје. Створени су крајње неповољни услови за материјални и духовни развој балканских православних држава у условима глобализације. Од краја 20. века уочава се процес уситњавања некада јединственог словенског простора. Са становишта западноевропске цивилизације, међу Словенима постоје народи који су 'у другом плану', међу којима већину чине православни народи. Овај процес нарочито је јасно уочљив на примеру Србије."