Музеј звука - саксофон

Саксофон по својој грађи и извођачкој техници припада групи дрвених дувачких инструмената, иако има спољашњост од метала. Инструмент носи име према познатом белгијском градитељу инструмената Адолфу Саксу - званично је прихваћено да га је изумео 1846. године. Његова основна идеја била је да створи инструмент који ће бити најснажнији међу дрвеним дувачима, а најприлагодљивији међу лименим дувачима, и на тај начин да органски повеже ове две групе инструмената.

Саксофон поседује једноструки тршчани језичак, најсличнији кларинетовом, а механизам добијања тона и прстна техника су најсроднији обои. Производи се у читавом низу регистара, док су у чешћој употреби алт и тенор саксофон. Поред тога што је популаран у војним оркестрима, за које је примарно и дизајниран, постоји знатан репертоар класичне и џез музике писане за соло саксофон, као и вокално-инструменталних, оперских и камерних дела у чији инструментаријум је укључен. Он није стандардни припадник симфонијског оркестра, већ га поједини композитори користе као солистички инструмент или члан ансамбла, као код Мориса Равела у Болеру и његовој оркестрацији Слика са изложбе Мусоргског, у Симфонијским играма Сергеја Рахмањинова, Симфонијама Вона Вилијамса или свити Ромео и Јулија Сергеја Прокофјева. 

Слушаћете дела Исака Албениза, Едварда Грига, Ђерђа Лигетија, Астора Пјацоле, Виторија Монтија и Модеста Мусоргског у аранжману за квартет саксофона, а композиције изводи холандски ансамбл Берлах, у саставу: Ларс Нидерштрасер - сопран саксофон, Кирстин Нидерштрасер - тенор саксофон, Петер Виг - алт саксофон и Ева ван Гринсвен - баритон саксофон.

Ауторка Марија Шорак