Мајстори барока – Ђовани Батиста Басани

Басанијев инструментални опус обухвата 24 сонате које се налазе у двема збиркама - опусима 1 и 5, као и неколико композиција које су објављене у оквиру обимнијих антологија. То је свакако скроман број дела у односу на 30 штампаних збирки вокалних композиција (миса, мотета, кантата, псалама и других) којима се могу додати опере, ораторијуми и многа необјављена литургијска остварења.

Ова дискрепанца, међутим, не умање значај Басанијевих инструменталних остварења, о чему сведочи и чињеницу да је његова збирка соната за два или три инструмента и басо континуо, под називом Синфоније опус 5, била изузетно популарна у то доба и да је доживела чак четири ре-издања. Копије Басанијевих рукописа могле су се пронаћи широм Европе, а овај уметник је уживао и велики углед међу великанима барокне музике, попут Баха и Хендла.

Називи композиција у Басанијевом опусу 5 одражавају терминолошку непрецизност карактеристичну за инструменталну музику бароке епохе. Наиме, иако у називу збирке стоји одредница Синфонија, у садржају сам Басани ове композиције назива „сонатама". То, са једне стране, указује на чињеницу да је реч о музичком жанру који још увек није био дефинисан до краја, док се, са друге стране, може претпоставити да су ова дела била намењена за извођење у цркви, због снажне повезаности са топосима духовне инструменталне музике попут оргуљске мисе, ричеркара, свечане токате и неких ставова играчког карактера прикладних за причешће или завршетак службе.

Ауторка емисије Ана Ћирица