Музика антика

Миса је заузимала важно место у стваралаштву композитора фламанске школе XV и XVI века. Поред Обрехта, најзначајнији композитори овог облика били су Гијом Дифај, Јоханес Окегем и Жоскен де Пре. Писали су пре свега кантус фирмус мисе, у којима су ставови ординаријума и музички обједињени, коришћењем основног тематског материјала преузетог или из гергоријанског корала или из какве, у то доба, популарне световне шансоне. Уколико је композитор писао мису на основу неке већ постојеће, своје или туђе, вишегласне композиције, такав облик се називао „миса пародија" и био је нарочито негован у XVI веку. Мајсторство аутора цењено је пре свега кроз вештину којом је обрађивао материјал, прилагођавајући световну полифонију захтевима непроменљивог мисног текста и боголсужбеним правилима.

Миса Јакоба Обрехта Несрећа ме прати заснована је на истоименој шансони која се приписивала Окегему, а за коју се данас сматра да ју је написао мање познати композитор Албертејн Малкур. Иако је ова мелодија била изузетно популарна и може се срести у девет различитих извора, до скора је била позната једино у фрагментарном облику. Управо је ансамбл Талис Сколарс први пут, 2008. године на Промс фестивалу, извео целокупну шансону, са текстом који је реконструисао француски савремени песник Жак Дарас. Треба напоменути да је поред Јакоба Обрехта, мису Несрећа ме прати, користећи мелодију ове шансоне компоновао и Жоскен де Пре.

Ауторка Ана Ћирица