Антологија српске музике
У емисији АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ МУЗИКЕ чућете кантату "Човек је видик без краја" Рудолфа Бручија у извођењу Хора и Симфонијског оркестра Радио Београда под управом Ангела Шурева. Солисткиња је Александра Ивановић, а рецитатори Мира Ступица и Јован Милићевић.
Превасходно посвећен великим инструменталним и вокално-инструменталним формама, Рудолф Бручи је написао и неколико кантата - Србија, Човек је видик без краја, Очи Сутјеске, Трагом свитања, Сунчани отоци и Војводина.
Кантата Човек је видик без краја настала је захваљујући конкурсу који је организован поводом обележавања двадесет година Југословенске народне армије, 1961. године, на којем је и награђена. Као текст, Бручију су послужили одломци из југословенске револуционарне и ратне поезије. Мозаичност текста приморала је Бручија да музику прилагоди честим сменама расположења на уштрб широко засвођене драматуршке линије. Док први став, насловљен речима Једнога ће дана црвени вихор планути евоцира ратну пустош и избијање устанка, други став - Сутра је данас, ту већ међу нама, започиње као реквијем ритмички реализован као погребни марш, да би, након својеврсног подсећања на погибију крагујевачких ђака, кулминирао у химничном тону који боји оптимистилчну поруку исказану речима „Доћи ће дан да опет буде пролеће".
Кантата Човек је видик без краја премијерно је изведена на свечаној академији 21. децембра 1961. године. Учествовали су удружени хорови Дома ЈНА и Радио-телевизије Београд и оркестар ЈНА под управом Младена Јагушта. Солисткиња је била Ђурђевка Чакаревић, а рецитатори Мира Ступица и Јован Милићевић.
Аутор емисије: Стефан Цветковић
Коментари