18. век – Квинтети Ђузепа Камбинија
Живот овог италијанског композитора и виолинисте био је веома буран, те је и до данас делом остао заогрнут велом легенде. У његовој биографији се тако могу пронаћи подаци да је био виолиста у цењеном Тосканском квартету, у којем су наступали још и Нардини, Манфреди и Борекрини, али и да је једно време био роб, након што су га отели турски пирати. Сличне крајности се могу пронаћи у подацима да је био и капелмајстор Луја XIV, али и да је компоновао химне за јакобинску скупштину.
Оно што је неоспорно јесте да су Камбинијеви савременици, попут Госека, Глука и Моцарта, веома ценили тосканског композитора, а да је иза њега остало преко 20 опера и ораторијума, различитих духовних композиција, 85 симофнија, петнаестак концерата и преко 600 дела за камерне саставе.
Иако се Камбини опробао у готово свим жанровима популарним у другој половини 18. века, нису сва његова дела била подједнако успешна. На пример, његове опере никада нису постале стандардни део репертоара, док су, са друге стране, његове симфоније биле више од две деценије изнова штампане, што је навело критичара Музичког алманаха да запише како «није било композитор који је имао више тога да понуди».
Посматрана из данашње перспективе, Камбинијева дела показују надпросечно мајсторство аутора, чија имагинација, са друге стране, остаје релативно суздржана. Камбини је пре свега покушавао да задовољи укус тадашње публике и у томе је био изузетно успешан. Он је «пар екселанс» композитор галантне епохе - једноставан, шармантан, блистав и, само повремено, иновативан.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари