Хроника Трећег програма

У оквиру првог Београдског ирског фестивала, одржаног од 11. до 17. марта, Доналд О'Кели из Даблина извео је политички ангажовану монодраму Каталпа о спасавању шест ирских затвореника, побуњеника против британске круне, који су бежећи из аустралијског затвора доживели бродолом америчког китоловца крајем 19. века. Ова прича је представљена као извођење филмског сценарија неуспешног и разочараног писца пред потенцијалним продуцентом. Тако Доналд О'Кели, извођач и писац Каталпе, игра бројне ликове - несрећног писца Метјуа Кида, капетана брода и читаву његову фамилију, чак и китове и морску птицу. Како коментарише Ана Тасић, захваљујући заразном ентузијазму и импресивној моћи трансформације, О'Кели све време успева да одржи заинтересованост гледалаца, што је посебно похвално јер представа не обилује атрактивним сценским ефектима.

*   *   *

У Дому омладине у Београду од 11. до 19. марта била је отворена документарна изложба Само своја: Соња Савић. Идеја за организовање овог мултимедијалног догађаја потекла је од Бобана Јевтића, који је са Ненадом Вeличковићем осмислио концeпт изложбе реализоване у сарадњи Дома омладине и Bаstards Production-a из Београда и Уметничке галерије Надежда Петровић из Чачка. Како нас обавештава Долорес Станојевић, током трајања изложбе сваке вечери је приказиван документарни филм Соња, у режији Драгане Кањевац, а у оквиру поставке посетиоци су могли да виде личне предмете и награде Соње Савић, њене рукописе и белешке, сценарија и фотографије, ауторске радове и мултимедијалне пројекте, као и архивске снимке њених и изјава пријатеља и сарадника.

*   *   *

Текст Радомира Ђорђевића Перспективе наше цивилизације написан је поводом књиге Сергеја Георгијевича Кара-Мурзе Манипулације свешћу коју је с руског превела Сава Росић, а објавила Преводилачка радионица Росић из Београда 2011. године. Ова књига појавила се у Русији 2000. године, а реч је о синтези изучавања савременог стања у свету, посебно у Русији у којој је потпуно одбацивање институције планирања довело до одсуства рационалности, стихије, па и хаотичности у друштву, чему је допринело и некритичко преузимање искустава западних земаља. У својим опсежним анализама Кара-Мурза открива антихуманизам савременог монополистичког капитализма, који као основни циљ и сврху по себи поставља профит и, деградирајући човека и као индивидуу и као личност, разара темељне друштвене вредности.

Уредница Тања Мијовић.