Мајстори барока – Алесандро Страдела

Проучавање Страделиног живота и стваралаштва засигурно би било другачије да током разарања Ђенове у Другом светском рату није уништено готово 200 страница мемоара песника Ђованија Пјетра Монезија, у којима је овај близак пријатељ и пратилац Алесандра Страделе описао композиторове смеле авантуре. Поред тога, Монезио је оставио и белешке о појединим Страделиним делима, као и текстуалне предлошке за композиције.  Један од најзначајнијих Монезијевих либрета јесте онај који је Страдела применио управо у кантати Љубавници - Академија љубави. Треба напоменути да је делове Монезијевих мемоара преписао и прерадио Ремо Ђацото у својој утицајној монографији о Страдели. Међутим, савремени музиколози и проучаваоци Страделиног живота довели су у питање аутентичност података из Ђацотових записа.

Поменуту кантату Страдела је компоновао 1665. године у Риму. Дело је настало по наруџбини утицајне принцезе Марине Манћини Колоне и први пут је изведено у њеној палати за време Карневалске сезоне те исте године. Познато је да је Страдела имао изузетан глас и да су га савременици ценили не само као композитора, већ пре свега као једног од најбољих, ако не и најбољег, певача Италије. Сматра се, због тога, да је Страдела учествовао у првом извођењу своје кантате. До данас су сачувана два рукописа Академије љубави - један се налази у библиотеци породице Есте у Модени, а други у Националној библиотеци у Торину.

Ауторка Ана Ћирица