Духовне композиције Хуана де Анћиете

Овај ренесансни композитор рођен 1462.године у једној од водећих баскијских породица, којој је припадао и Игнасио де Лојола, оснивач Дружбе Исусове, католичког реда познатијег као Језуити. Са својим нећаком се чак једном и сукобио у време пре Лојолиног духовног препорода, док је Лојола још увек био тек дрски официр.

Године 1489. Хуан де Анћиета постао је члан капеле Краљице Изабеле од Кастиље, а шест година касније промовисан је на место капелмајстора Изабелиног сина, принца Дон Хуана. Тамо је остао све до принчеве смрти 1497.године, када се вратио у Изабелину капелу. Наставио је дворску службу и након 1504.године код нове краљице Хуане, познате и под надимком Хуана Луда и њеног супруга Филипа Лепог. Од 1506. до 1516. године Анћиета је био краљичин „капелан и певач", а у то доба је и добио неколико титуларних парохија, јер је био црквено лице. Године 1519. Карло В је прогласио 57-годишњег Анћиету превише старим да испуњава дворске дужности и доделио му великодушно пензију. Последње године живота провео је у женском фрањевачком самостану који је основао у свом родном граду. Умро је 1522. године.

Хуан де Анћиета је данас један од мање познатих мајстора шпанске ренесансне музике, иако његова каријера сведочи о томе да није био просечан композитор. Не може се са сигурношћу тврдити колико је де Анћиета заиста компоновао јер се један део његовог опуса сматра изгубљеним. У сачуваној заоставштини, која обухвата три мисе, став Кирие, два Магнификата, четири Пасије, четрнаест мотета (од којих се за неколико сумња да су његови) - Миса де ностра дона (Миса наше Госпе) издваја се најпре због тога што је композитор у њој приредио не само Ординариум, већ и Проприум. Такође, бројни одсеци садрже тропе - додатке стандардним текстовима. У овој миси Анћиета остварује контрасте смењивањем тути одсека са епизодама намењеним редукованом ансамблу, односно наизменичном применом полифоније и хомофоније, док су бројни сегменти поверени хору а капела.

Ауторка емисије Ана Ћирица