Музика 18. века

Симфоније Јохана Адолфа Хасеа, Јохана Готлиба Грауна и Карла Филипа Емануела Баха

Нови сензибилитет који се појавио средином 18. века, оличен у појави покрета Sturm und Drang у сред века просвећености, тежио је да критикује ексклузивност која је придавана разуму, истичући значај емоција, природности и једноставности осећања. Стога су композитори ове „осећајне" епохе тежили да дотакну „уши и срца" слушалаца, јер, како је то формулисао Луиђи Бокерини, „музика која не изражава осећања и страсти је празна".

Композитори попут Карла Филипа Емануела Баха, Јохана Готлиба Грауна, браће Бенда или Јохана Адолфа Хасеа обележили су овај транзициони период, од галанте епохе ка периоду Sturm und Drang-а. Та млада генерација композитора пронашла је свог заштитника у лику пруског краља Фридриха Великог, који је био посвећен промовисању нових идеја.

У емисији ћемо представити симфонијска остварења у којима су аутори направили искорак из галантне епохе ка више осећајном стилу. Ове карактеристике се могу пре свега уочити у контрасту између брзих и лаганог става, још увек уроњеног у галантни стил, са мелодијама налик Хендловим оперским аријама или елегантне деонице каквог италијанског концерта. Насупрот овом, оквирни ставови представљају место експериментисања са контрастима, звучним бојама и изненађујућим ефектима - неочекиваним хармонским променама, апођатурама и украсима.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Музика 18. века

Програмска шема

Коментари