Културна социологија – Срђан Продановић

Када је реч о теорији популарног америчког социолога Џефрија Александера, Срђан Продановић у свом раду износи низ примедби, сматрајући да упркос заиста "оригиналној замисли и скоро изванредно разрађеној изведби аргумената", у теорији Џефрија Александера постоје одређене суштинске мањкавости. Ове недостатке Продановић упоређује са прагматичком теоријом истине коју је развио Џон Дјуи. Он, наиме, тврди, да једна од главних теза Александерове културне социологије - по којој универзални принципи бивају „инкорпорирани" у свакодневно искуство путем бинарних опозиција - неумољиво завршава у некој врсти „крње" позитивистичке теорије која има само сензибилитет за „свет живота", али чије су истинске намере суштински редукционистичке; мада по Продановићевом мишљењу у много мањој мери у односу на класичну функционалистичко-структуралистичку парадигму у социологији.

Аутор покушава да разматра неке од најзначајнијих аспеката Александерове теорије и да образложе због чега би прагматичка алтернатива могла бити интелектуално примамљивија. Продановић, наиме, покушава  да покаже због чега је "овакав покушај спајања свакодневног језика и структуралистичке теорије тешко остварив, и уједно назначава да дјуијевски инспирисана социологија представља бољу алтернативу уколико нам је подједнако стало до „обичних речника" и еманципацијског потенцијала који се, макар имплицитно, садржи у свакој теорији која заговара универзалност". У закључном делу аутор покушава да на примеру развоја друштвеног схватања компјутерске технологије покаже како прагматичко схватање друштвене праксе пружа не само прихватљивији модел односа између теорије и праксе, већ и аналитички подобније оруђе за социолошко расуђивање о сасвим конкретним друштвеним проблемима.

Уредница циклуса: Оливера Нушић