Џефри Александер: Културна траума и колективни идентитет

Културна траума настаје када припадници заједнице сматрају да су били подвргнути догађају који оставља неизбрисиве трагове у њиховој свести као групе.Такав догађај, наиме, заувек обележава њихова сећања и темељно и неопозиво мења њихов будући идентитет, сматра Александер. Културна траума, како је Џефри Александер разматра у књизи Културна траума и културни идентитет, пре свега је емпиријски, научни појам који указује на „нове значењске и узрочне односе између претходно неповезаних догађаја, структура, перцепција и поступака. Овај нови научни појам расветљава и област друштвене одговорности и политичког деловања. Друштвене групе, национална друштва, а некада и читаве цивилизације управо конструисањем културне трауме когнитиво утврђују постојање и извор људске патње и, поврх тога, 'присвајају' знатну одговорност за њу".

Процес искуства трауме може да се схвати као социолошки процес који дефинише болну повреду нанету заједници, установљава жртву и приписује одговорност. У оној мери у којој се трауме доживе на тај начин и, самим тим, замишљају и представљају, колективни идентитет биће значајно измењен. Ово преиспитивање идентитета значи да ће наступити поновна потрага за колективном прошлошћу, јер сећање није само друштвени и променљиви феномен, већ је и дубоко повезано с актуелним доживљајем сопства. Идентитети се непрекидно конструишу и чувају, и то не само суочавањем са садашњошћу и будућношћу, већ реконструисањем ранијег живота заједнице, сматра Александер.

Текст је преузет из књиге Cultural Trauma nad Collective Identity, Беркелеy: University of California Press, 2004. Превела је с енглеског Јелена Косовац.

Уредница циклуса: Оливера Нушић