Хроника Трећег програма

Из бројних фасцикли, препуних цртежа, студија, колажа и бележака једног од најзначајнијих сликара српске модерне, Ивана Табаковића, историчари уметности Борка Божовић и Милан Јозић одабрали су преко 200 радова мањег формата из неколико фаза уметниковог стваралаштва и први пут их јавно изложили. Како нас обавештава Долорес Станојевић, за ову поставку заслужан је и уметников сестрић, београдски архитекта Предраг Ристић, који је галерији уступио породичну заоставштину. Изложбу је 15. фебруара у Галерији Хаос отворила историчарка уметности Гордана Харашић која је познавала сликара и сарађивала с њим, па су и из њене приватне колекције такође презентовани Табаковићеви припремни радови за каснија дела.

*     *     *

Нова збирка прича Милована Марчетића Записи на снегу објављена је прошле године у издању Службеног гласника из Београда. Како коментарише Срђан Вучинић, приче у збирци Записи на снегу могу се по основним преокупацијама и уделу фикционалног у њима поделити у неколико група. У првој би биле оне које се заснивају на нефикционалној, односно на аутобиографској грађи (Недеља и Пет капута), као и оне које комбинују аутобиографске са есејистичким елементима (У улици бесмртних песника и Записи на снегу). С друге стране, средишњу групу прича чине фикције које проблематизују само стварање, песнички чин (Хомер и Творац), али и оне које у сатиричком кључу пародирају епистоларну форму (Тајкунски еп). Прича Излазак, за коју је Марчетић добио Андрићеву награду, одликује се посебном комплексношћу те се може читати и као политичка сатира и као кафкијански гротескна басна, што она, споља гледано, превасходно и јесте.   

*     *     *

Издавачка кућа Логос из Београда објавила је 2011. године избор из дела Василија Чекригина под насловом Коначно исходиште, у преводу с руског Ане Ацовић. Како у тексту Метафизика и сликарство: путеви осмишљавања бића Радомир Ђорђевић пише, реч је о сликару и мислиоцу који је био под снажним утицајем филозофа Николаја Фјодорова (1829-1903), познатог као «Московски Сорат». Сам Василиј Николајевич Чекригин (1897-1922) припадао је руској авангарди и пријатељевао је са многим истакнутим савременицима, попут Хљебњикова, Мајаковског, Ларинова, Бурљука и других. Његове слике су биле инспирисане руским иконама и фрескописом, а што се филозофских тема тиче, бавио се мотивима васкрсења, «људске моћи», односом воље и знања, као и могућностима науке у мењању света и природе човека.  

Уредница Тања Мијовић.