Политике укуса – Говори Зоран Димић

Од уторка 19. фебруара можете пратити прилоге са скупа ПОЛИТИКЕ УКУСА: НОВА ЧИТАЊА КАНТОВЕ КРИТИКЕ МОЋИ СУЂЕЊА, са истоименог округлог стола који су, у децембру прошле године, организовали Трећи програм и Институт за филозофију и друштвену теорију из Београда.

Кантова „трећа критика" - „Критика моћи суђења" - сматрала се Кантовим естетичким подухватом који се бави проблемом укуса, естетског задовољства и лепог, да би са читањем Хане Арент на површину испливао и њен политички потенцијал. Укус је, сматра се, ствар субјективности која се не да уопштити. Али чак и ако дођемо до извесне општости која почива на укусу, немогуће је да та општост добије ону врсту обавезности, дакле нужности, која прати наш сазнајни апарат. Да ли се, међутим, политика може читати у том регистру? Ако је политика, како каже Аристотел, ствар људи, дакле област људског делања у коме нема унапред утврђене нужности, ако и у политици намећемо сопствени укус заједници, да ли Кантов естетички подухват носи у себи политички потенцијал како тврди Хана Арент?

На нека од тих питања одговарали су филозофкиње и филозофи Уна Поповић, Зоран Димић, Игор Цвејић, Марк Лошонц и Небојша Грубор.

Уредник циклуса Иван Миленковић

Политике укуса – Говори Зоран Димић

Програмска шема

Коментари