Музика антика

Дела композитора енглеске и франко-фламанске школе у периоду од XIII до XV века.

Музичари са обе обале Ламанша утицали су у овом периоду једни на друге, долазећи до нових помака у полифоној музици касног средњег века и ране ренесансне.

Школа Нотр Дам je достигла је врхунац деловањем композитора Перотина - аутора органума и кондуктуса, типичних полифоних форми тог времена. Ови облици су унутар корпуса енглеске полифоније обогаћени новим звучним елементима: специфичном мелодиозношћу и бригом за звучност, динамиком двојезичне обраде текста (на латинском и енглеском језику), као и ритмиком острвског корала. Џон Данстејбл је изразити представник оваквог стила, али и узор такозваној бургундској школи. У Данстејбловим делима јасна употреба терце и сексте наговештава ренесансни звук. Следећи корак у развоју представља деловање Гијома Дифаја. У његовим делима срећемо изоритмички мотет који је преузео из Арс нове, али унапређен нарочито у погледу веће самосталности горњег гласа. Суптилан третман текста удружен са топлом лириком Италије XIV века и енглеским сазвучјима Данстејбла, оправдава Дифајев епитет најбољег мајстора полифоније XV века.

Дела ових аутора ћете слушати у извођењу чланова ансамбла Студија за рану музику под уметничким руководством Предрага Ђоковића.

Ауторка Ана Ћирица

Музика антика

Програмска шема

Коментари