Остварења Каихосруа Сорабџија

Сорабџи је рођен 1892. године. Његово образовање - како опште, тако и музичко - било је углавном приватно, а у многим областима био је самоук. Интересовао се за савремене музичке токове, али су његову пажњу привлачили, у то време мање експонирани и међусобно естетички врло различити, ствараоци као што су Феручо Бузони, Клод Дебиси, Карол Шимановски и Макс Регер. Развио је индивидуални стил одбацујући актуелне тенденције као што су серијализам, неокласицизам и струјања у оквиру електронске и алеаторичке музике. После Првог светског рата, постао је музички критичар пишући, између осталог, и за часописе New English Weekley и New Age. Иако изврстан пијаниста, није често наступао, па је у периоду између 1920. и 1936. године извео свега неколико својих композиција, након чега је забранио извођења сопствене музике све до 1976. Пошто је до тада било објављено само неколико његових композиција, јавности је био познат углавном као музички критичар и есејиста.

Сорабџијеву музику карактеришу честа употреба полиритмије, комплексна јукстапозиција тоналних и атоналних елемената, као и изузетно сложена формална решења која су понекад пратила стандардизоване музичке обрасце, а понекад су подразумевала слободну атематску развојност.

Опус овог композитора чини више од сто композиција, од којих су многе посвећене соло клавиру или клавир у њима има изразиту улогу, али је такође компоновао и за оркестар, камерне саставе и разне соло инструменте.

Ауторка емисије Бранка Поповић