Путевима Локателијеве оперске трупе

Ђовани Батиста Локатели је средином XVIII века руководио једном од најуспешнијих и најзапаженијих италијанских оперских трупа активних на подручју централне Европе и Русије. Основни део репертоара италијанских оперских трупа у првој половини XVIII века била је озбиљна опера, док су комичне опере, неретко писане на дијалектима, биле превасходно резервисане за локалну публику у самој Италији. Међутим, почев од 50-их година XVIII века, комична опера је била све значајнији део репертоара трупа попут Локателијеве. Модел опере буфе који је доживео ову интернационализацију осмислили су половином столећа композитор Балдасаре Галупи и књижевник и либретиста Карло Голдони. У периоду од 1748. до 1757. године Локатели је закупио градско позориште у Прагу, које је, захваљујући њему, постало место раскошних продукција и наступа врхунских солиста. Поред тога, Локателијева трупа наступала је и у оближњем Дрездену, у току лета 1754. и 1756, године, у дворском позоришту Саксонског електора, изводећи управо Галупијеве комичне опере. Дрезденском оперском сценом, једном од водећих у Немачкој, руководио је Јохан Адолф Хасе, а његове озбиљне опере метастазијевског типа доминирале су репертоаром. Галупијеве и Голдонијеве опере буфе које је Локателијева трупа представила у Саксонској престоници представаљале су, стога, нешто посве ново за дрезденску публику.

Међу првим Галупијевим и Голдонијевим операма, које су се убрзо нашле на репертоару Локателијеве оперске трупе, је и једна од најпопуларнијих опера буфа тог времена, Свет на Месецу, из 1750. године. На плану структуре опере, основна иновација Галупија и Голдонија били су прокомпоноване интродуцкије и финала чинова у којима се музичке нумере ланчано надовезују. Међутим, Галупијеве и Голдонијеве опере из 50-их година XVIII века, не само што су одударале од опере серије по структури и карактеру музичког израза, већ су нудиле и за оперску сцену сасвим нову врсту друштвене критике. Карло Голдони је у низу либрета из овог периода друштвену критику артикулисао креирајући пародијске, карневалске 'светове' у којима су сви друштвени односи изврнути, а апсурди пренаглашени. У опери Свет на Месецу лик Буонафедеа, рађен по угледу на Панталонеа из комедије деларте, подвргнут је лукавству просаца како би дао пристанак на удају својих кћерки. У оквиру првог чина, просци Буонафедеових ћерки, Еклитико и Ернесто, убеђују старог цицију да ће га одвести на Месец где је све много лепше него ли на Земљи. У другом чину Буонафеде је убеђен да се налази на Месецу, на коме очекује магичан свет ослобођен земаљских порока. Међутим, Голдони свет на Месецу приказује као место лудости, изврћући руглу понашање удатих венецијанских жена, а поготову обичај да имају чичизбеа, врсту 'јавног удварача'. Балдасаре Галупи је Голдонијев либрето омузикалио користећи се претежно кратким, једноставним и упечатљивим аријама, које се убрзано смењују са инструменталним нумерама и духовитим речитативима.

Аутор емисије: Срђан Атанасовски