Музика за филм

Први део емисије посвећен је филму Дрво живота Теренса Малика који је, поред бројних признања, освојио и престижну Златну палму на Канском фестивалу. Иако се стваралаштво овог америчког аутора, особеног редитељског рукописа, протеже на период од 40 година, његов филмски опус сачињава свега 5 остварења, међу којима је и филм Дани раја - за који је 1979. године такође добио Златну палму.

У филму Дрво живота - породичној драми смештеној у Тексасу 50-их година прошлог века, Малик остаје веран својој редитељској поетици и интересовањима, те потписује остварење са снажним визуелним печатом, минималним дијалогом и изразито духовном темом - својеврсном расправом о значењу живота.

Након сарадње са композиторима Ењом Мориконеом, Џејмсом Хорнером и Хансом Цимером, Теренс Малик се овога пута одлучује за француског композитора Александра Деплаа, данас једног од најплоднијих и најцењенијих аутора филмске музике.

У једном интервјуу, Депла је изјавио да је за филм Дрво живота, редитељ желео музику која би била попут реке која само ‘протиче' филмом, нешто веома живо - што пролази и никада се заправо не зауставља... Такође је додао да је Маликова намера била да ове медитативне теме усклади са музиком Хектора Берлиоза, Ђерђа Лигетија и другим класичним остварењима која су такође део музичке потке овог филма.

Други део емисије посвећен је музици из филма Челична лејди. Након остварења Краљица Стивена Фрирса (2006) и Краљев говор Тома Хупера (2010), британска редитељка Филида Лојд се одлучује за филмски портрет још једне од кључних фигура енглеског политичког врха. Реч је о биографској драми у чијем је фокусу некадашња премијерка Маргарет Тачер. Иако је за музичку потку најпре био ангажован Клинт Менсел, познатији као стални сарадник и композитор редитељског двојца - браће Коен, на крају је она ипак поверена Томасу Њумену, америчком композитору и диригенту који се, са педесетак остварења током 30 година дуге стваралачке каријере, сврстава међу изузетно плодне и ангажоване ауторе.

У партитури за филм Челична лејди, Њумен остаје доследан свом препознатљивом ауторском рукопису те претежно симфонијском звуку. Конципирајући своју потку као низ кратких и разноврсних музичких вињета, Њумен успева да звучно обоји и дочара лик ове конзервативне и непоколебљиве политичарке - с једне стране, као моћне јавне, а с друге стране, као ауторитативне породичне личности.

Уредница емисије Светлана Матовић