Грамофонија

Бруно Леонардо Гелбер је пијаниста који је у подручје извођаштва немачких класичних аутора седамдесетих година прошлог века унео извесно освежење својим «лаким» и одмереним приступом клавијатури. Његов стил одликују промишљена фразеологија, сведена емоционалност и преданост карактеру дела које изводи. Тако је на овој плочи могуће уочити разбарушен и донекле салонски призвук у валцерима, док су варијације, а нарочито фуга, изведене са мање еуфорије, те је највише пажње очито посвећено представљању целовитости комплексне Брамсове фактуре.

Стилски комплекс пијанизма који је неговао Гелбер одражава утицај студијског музицирања, будући да он припада генерацији извођача стасавалих у време експанзије снимљене класичне музике и култа славних пијаниста међуратног периода. Како је и сам често био ангажован од стране угледних светских студија, Гелберова извођења су у приличној мери ослобођена маниризама пијаниста претходних генерација, те се може уочити и известан утицај поетике Глена Гулда, иако у ограниченом обиму. Сваки сегмент Брамсових циклуса забележених на овој плочи је очито брижљиво испланиран пре снимања, тако да се у валцерима испољава тенденција ка индивидуализацији комада у оквиру претпостављене продукцијске парадигме, док варијације одражавају осмишљену динамичку стратегију на нивоу целине. У том смислу је значајно детаљније размотрити ово издање, будући да оно представља пример двају веома заступљених, али битно различитих сниматељских пракси класичне музике.

Аутор емисије: Милан Милојковић