Хроника Трећег програма

Нова филмска адаптација Толстојевог романа Ана Карењина, у режији Џона Рајта, имала је београдску премијеру 23. јануара у Сава центру. Реч је о остварењу које за разлику од свих претходних америчких, руских, па и мађарских, аргентинских и индијских екранизација, представља прво смело обрачунавање са Толостојевим реализмом. Посебно су контроверзне одлуке сценаристе Тома Стопарда да нова Ана Карењина има ироничан па чак и подругљив призвук у односу на оригинал, као и то да «руску душу» пребаци у шекспировски амбијент, а сјај Петрограда на позоришне даске. У томе што је Царска Русија представљена као позориште - спој реалног и имагинарног, Ана Карењина као љупка и несигурна, а Вронски више као кицош него као заводник, можда најпре треба и тражити разлоге зашто се овог филма, поред Руса, увелико одричу и скоро сви литерарни фанови, коментарише Петар Јончић.

*     *     *

Изложба под називом Могу да будем јако стрпљив/а (I can be outrageously patient) била је отворена у галеријском простору Дома омладине и Кући легата у Кнез Михаиловој улици од 10. до 24. јануара. Изложба је реализована у сарaдњи ове две институције са Центром за визуелну комуникацију Проток из Бања Луке, а идеја организатора је била да се овдашњој публици представе ствараоци савремене уметничке сцене Републике Српске и њихови радови настали у последњих пет година. Како нас обавештава Долорес Станојевић, намера селектора Предрага Терзића, теоретичара уметности и медија, била је да окупи оне уметнике који у својим радовима испољавају особине попут суптилности, индивидуалности, креативности, покретачке снаге. Тако су се на изложби нашла дела Борјане Мрђе, Миодрага Манојловића, Ирене Сладоје, Игора Бошњака, Младена Миљановића, Мирослава Стакића, Бојана Стеванића, потом радови уметника млaђе генерације - Миле Панић, Викторије Банде, Слободана Видовића и Ранка Милака, као и радови стваралаца окупљених око Ликовног удружења Тач.ка из Приједора.

*     *     *

Збирка песама Ане Сеферовић Звезда од прах-шећера објављена је крајем прошле године у издању Удружења књижевника и књижевних преводилаца из Панчева. Ова збирка би се могла одредити као књига о идентитету, односно о трагању за идентитетом, с тим што идентитет није унутрашњи план нити идеја водиља, већ пре оно у шта се песме уклапају. Тако песникиња пишући о различитим местима и ликовима, износи и онај доживљај идентитета који ничим спољашњим није одређен, који се налази у самом себи. Овакав идентитет је примерен модерном добу. «Звезда» је та тачка без димензија која се налази усред «прах-шећера» и организује га. Она је његов центар гравитације. Мада се већ у наредном тренутку расипа, звезда од прах-шећера није илузија, она на тренутак показује шта субјекат јесте. Субјекат у сваком могућем оспољењу показује то што јесте, пише Никола Живановић.

Уредница емисије Тања Мијовић.