Антологија српске музике

Мозаично грађење циклуса кроз употребу фолклорних материјала различитог порекла, Славенски је применио у више својих остварења. Једно од њих је и Балканофонија, симфонијска слика, опус 10 коју је компоновао 1927. године. Користећи се фолклорним материјалима свих народа Балкана, Славенски је изградио дело које - бар по свом програму - има известан синтезијски карактер. Темпераметни плесни ритмови и меланхолијом преливена мелодика лаганих напева, јарки оркестарски колорит и жестоки хармонски сукоби, стопљени су у уметничку синтезу изузетне изражајности. Кроз седам ставова Балканофоније, Славенски је начинио својеврсно музичко путовање: циклус започиње Српском песмом развијеном из иницијалног дванаесттонског акорда, а наставља се Албанском песмом и Турском игром у којој се источњачка орнаментика појачава необичним третманом тимпана у функцији призивања аутентичног звука гоча. Четврти став циклуса је Грчка песма стилизована у четворогласном канону, а иза ње следе Румунске игре и став Моја песма чијим је називом Славенски сугерисао своју инспирацију фолклором родног међумурја. Циклус се завршава Бугарском игром, која пуна замаха, свиту закључује у бујици разиграних ритмова. Балканофонија је у својој првој верзији премијерно изведена 6. маја 1928. године под називом Балканска симфонија, да би у дефинитивној форми и под новим називом први пут зазвучала у Берлину, 25. јануара 1929. године.

Симфонијски епос Славенски је компоновао за време Другог светског рата, у жељи да музички овековечи дане борбе и победе. Премда је дело написао у форми кантате са хором, насловивши га Борба за Југославију, оно је премијерно изведено у чисто оркестарској верзији. Обликован као четвороставачни симфонијски циклус, Симфонисјки епос представља својеврсни програм: први став је замишљен као приказ слободарског духа народа и лепоте домовине; у другом, композитор дочарава атмосферу пркосног отпора народа, али и музички драстичним натурализмом слика бомбардовање Београда и хероику борбе; док трећи став представља тужбалицу за изгунулим херојима, финале слика сунчани пејзаж ослобођене земље. Ово дело је премијерно изведено 1. септембра 1949. године.

Аутор емисије: Стефан Цветковић