Хроника Трећег програма

Нови филм Квентина Тарантина Ђангова освета премијерно је приказан 17. јануара и од тада се може видети у више београдских биоскопа. Реч је о остварењу које садржи готово све оне особине због којих Тарантино важи за једну од најпрепознатљивијих личности савремене кинематографије. У филму су присутни омажи ауторима вестерн филмова, интелектуална дијалошка препуцавања, као и сцене насиља и убијаља уз незаобилазну азијску брзу монтажу. У бритким дијалозима покрећу се бројне теме, почев од расистичких и робовласничких до оних које одговарају на питање «како заиста функционише закон на Дивљем западу», те ако ни због чега другог, онда «Ђангову освету» треба погледати због тих непредвидивих тарантиновских дијалога, пише Петар Јончић.

*     *     *

Медијска књижара Круг из Београда, у оквиру едиције Атос, објавила је збирку одабраних текстова о Хамлету под насловом Књига о Хамлету. Приређивач Растко Костић, лингвиста млађе генерације, представио је нашој читалачкој публици најзначајније текстове везане за настанак и рецепцију Шекспировог Хамлета. Тако се у првом делу књиге налазе текстови за које се претпоставља да су инспирисали Шекспира - Легенда о Амлету Сакса Граматика (1150-1220), Историја о Хамблету Франсоа де Белфора (објављена у Енглеској 1608. године) и Ур-Хамлет Томаса Кида (из друге половине 16. века). У средишњем делу књиге је Шекспирова трагедија Хамлет у преводу Симе Пандуровића и Живојина Симића, а следе текстови поштовалаца - Гетеа, Малармеа, Колриџа, Бредлија и других, док став оспораватеља репрезентује Томас Стернс Елиот. Како оцењује Радомир Путник, захваљујући зналачком одабиру валидних текстова, Костићева "Књига о Хамлету" обезбеђује себи статус неопходног приручника или консултанта за сваки будући истраживачки рад посвећен величанственом Шекспировом делу.

*   *   *

Прошлог лета у Музеју савремене уметности у Чикагу кустоскиња Хелена Моулсворт организовала је изложбу Ово би било: уметност, љубав и политика у 1980-им. Тематски циклуси изложбе носили су називе Демократија, Проблем рода, Жеља и жудња, Крај је близу и тако даље. Како пише Хана Фелдман, идеја кустоскиње била је да више од стотину уметника окупљених на овој изложби уједини њиховим колективним дугом феминизму 70-их година. А тиме што је одабрала ове теме као своје увиде у 80-те, она је настојала да истакне различите и међуповезане оставштине феминизма на начин на који су ушле у шири дискурс о јавном припадању, идентитету, жељама и представљеношћу.

Текст, преузет из летњег броја часописа Артфорум, превео је с енглеског Владимир Матес.

Уредница емисије Тања Мијовић.