Ђузепе Верди: Фалстаф (3. чин)

Главне улоге тумаче: Амброђо Маестри као Сер Џон Фалстаф, Фабио Капитанучи као Џон Форд, Кармен Ђанатазио као Алис Форд, Ирина Лунгу као Нанета, Лаура Полверели као Мег Пејџ, Даниела Барчелона као Госпођа Квкли, Франческо Демуро као Фентон и Карло Бози као доктор Кајус, те Рикардо Бота и Алесандро Герцони као Бардолфо и Пистола, Фалстафови пратиоци.  Диригује Даниел Хардинг.  

Након непланираног купања у хладној Темзи, Фалстаф седи испред крчме и размишља како је свет зао и покварен. Греје се вином и полако напија, када до њега стиже госпођа Квикли са поруком од Алисе. Она Фалстафу заказује нов састанак, у шуми у Виндзорском парку, где стари витез треба да се појави преобучен у Црног ловца. За овај рандеву се овог пута спремају заједно и мушкарци и жене - одлучни да се маскирају у вилењаке и испрепадају Фалстафа. Истовремено Форд и доктор Кајус планирају тајно венчање Кајуса и Нанете, које ће бити обављено током метежа до кога ће сигурно доћи. Но, жене сазнају за овај план и одлучују да помогну Нанети и Фентону.

Око поноћи, у шуму почињу да пристижу учесници маскараде. Жене преоблаче Фентона у калуђерску одору, првобитно намењену Кајусу, а Бардолфа у женску хаљину како би изигравао Нанету. У поноћ долази и Фалстаф,  настављајући да се удвара Алиси, али их прекида Мег која им јавља да долазе духови. Жене глуме страх и беже, а Фалстаф се скрива у жбуњу. Вилењаци, виле, фауни, шумски духови почињу да на разне начине «муче» Фалстафа али овај препознаје варку када осети пијани задах једног од вилењака. Тада сви скидају маске, а Фалстаф увиђа да је насамарен.

Убрзо се открива још једна превара: током гужве која је настала у капели су се потајно венчали доктор Кајус и Бардолф, али и још један истоветно обучени пар - Нанета и Фентон. Форд признаје пораз и пристаје да благослови њихово венчање, те сви одлазе на свадбену прославу. Опера се завршава чувеном фугом свих протагониста чије су речи:  све на свету је шала, јер је човек рођен као комедијаш. Његова вера у срце сузбија разум... Смејте се сви јер свако је смртан. Али најбоље се смеје онај који се последњи смеје.

Уредница: Ксенија Стевановић