Остварења Витолда Лутославског

Витолд Лутославски се сматра једним од највећих пољских композитора. Каријеру је започео под снажним утицајем Карола Шимановског, те се у својим раним делима често обраћао пољском фолклору. Након Другог светског рата се укључује у нове музичке институције, постајући секретар Пољске уније композитора. У делима из тог периода је приметна тенденција ка анти-романтичарском третману музике, која ће почетком педесетих резултирати модернистичким остварењима као што је Концерт за оркестар. Тенденција ка дванаесттонском компоновању се може уочити у Жалобној музици из 1958. године, али се примењена техника донекле разликује од Шенбергове, будући да, иако постоји серијализација висина, Лутославски истовремено примењује и особен метод организације интервала. Почетком шездесетих се под утицајем Кејџовог клавирског концерта обраћа алеаторици, коју такође модификује сходно својим интенцијама. Тако су у његовом Гудачком квартету из 1964. године деонице компоноване потпуно независно, а Лутославски се није чак сложио да се ноте објаве као партитура, истичући како би се онда нужно посматрале у вертикалном пресеку, који је настојао да потпуно подреди случају. Овакав метод организације је називао ограниченом алеаториком, будући да је у линеарном смислу ипак постојала одређена детерминисаност музичког тока. Дијалог са извођачима и њихов ангажман у довршењу композиционих замисли, остаће у фокусу Лутославског до краја живота, с тим што ће звучни резултат његових дела бивати све умеренији.