Хроника Трећег програма

Филмови Питера Џексона Хобит: необично путовање и Анга Лиjа Пијев живот, снимљени у 3Д технологији, по речима Петра Јончића, откривају како литерарни свет преображен у филмски може да допуни машту гледаоца кроз његово буквално сједињавање са мизансценом. Питер Џексон, жалећи што Господара прстенова није снимио десет година касније у новој технологији, то чини са Хобитом и тако декларише свој статус Толкиновог наследника. Редитељ је чак и проширио књижевни предложак узбудљивим секвенцама, али као ни сам Толикин није успео да се избори са веома великим бројем ликова чија карактеризација не делује сасвим довршено.

Филмом Пијев живот, снимљеним према истоименом филозофском есеју о зоологији Јана Мартела, Анг Ли показује да је 3Д ефекат најјачи у приказивању природе. Као што нас је Џексон убедио да је Нови Зеланд најлепша змља на свету, тако нас је и Анг Ли натерао да пожелимо да крстаримо морем у чамцу како бисмо доживели лепоте његових дубина, али и да одмах посетимо зоолошки врт и задржимо се поред кавеза са тигровима, пише Јончић.

*     *     *

У холу Народне банке Србије током новембра прошле године била је отворена изложба слика Саше Монтиља под називом Светлост. Како коментарише Долорес Станојевић, својим радовима Монтиљо настоји да прикаже свој духовни свет, да на најбољи начин пренесе своје идеје и емоције и, на крају крајева, да створи другачији свет у малом, који може да контролише, обликује, дорађује, да у њему експериментише, где може да супротставља и повезује неспојиве елементе. На изложеним сликама доминантни су били мотиви из природе, а најуочљивије је мноштво детаља, богатство супротности и јединство у разликама. На изложби је предствљена и обимна и богато илустрована монографија у којој се могу видети Монтиљови радови настали од 2000. до 2012. године, а од којих су многи сад већ у приватним колекцијама.

*     *     *

Књигу Ђорђа Агамбена Диспозитив и други есеји превела је с италијанског Марија Радовановић, а објавила издавачка кућа Адреса из Новог Сада прошле године. У књизи су сабрана четири Агамбенова текста - Пријатељ, Црква и царство, Шта је наредба? и Шта је диспозитив? Према одређењу Срђана Дамњановића, прва два есеја могу се довести у везу са једном од основних Агамбенових концепција - оној о неподударности живота као постојања и живота у заједници, а трећи и четврти есеј нијансирају учења Хајдегера и Фукоа сходно ауторовим идејама. Премда је Агамбен стекао популарност на филозофско-политичким темама, овом књигом се потврђује да разлози обесмишљавања традиционалних појмова заједнице, нације и државе, по чему је овај италијански филозоф посебно препознатљив, заправо проистичу из његове онтолошке концепције.

Уредница емисије Тања Мијовић.