Фредерик Дилијус: Сеоски Ромео и Јулија (2. део)

У опери Сеоски Ромео и Јулија, Дилијус ствара оперски ток састављен из низа краћих сцена. Још су видљиви трагови традиционалног драмског поступка, али свака од сцена је, пре свега, усмерена на емотивни и духовни доживљај ситуације. На крају опере се налазе неке од најлепших страница које је Дилијус написао за сцену у његовој самосвојној концепцији Љубавне смрти  - када љубавници на старој скели одлазе плутајући, да би је нешто касније намерно потопили.

Пета сцена се дешава на сеоском вашару на који долазе Сали и Врели. Они су срећни, док их у једном тренутку не препозна жена из њиховог места. Људи на вашару почињу радознало да их посматрају, због чега они беже према крчми чији је назив Рајска башта. Њихов одлазак прати познати оркестарски интерлудијум, који се изводи и самостално, који носи наслов Шетња до Рајске баште. У оронулој крчми седе Мрачни виолиниста и његови пратиоци, скитнице. Он им прича о сукобу између Манца и Мартија, као и истину о свом пореклу.

Пред крај ове приповести појављују се Сали и Врели. Мрачни виолиниста их опет саветује да крену у лутање заједно с њим и његовим друговима. Потом свира мелодију на коју они плешу, а сви покушавају да убеде младе љубавнике да им се придруже. Сали и Врели се плаше да нису спремни за такав живот.

Када чују песму сплавара, Сали и Врели схватају да је за њих једини излаз да неповратно одлутају на сплаву. Док их остали посматрају, они се укрцавају на сплав, Врели баца букет у реку, а Сали баца кормило у воду. Односи их матица планинске реке, а млади љубавници су загрљени на бали сена коју превози сплав. Они певају своју љубавну смрт док их виолина Мрачног виолинисте прати. Сали отчепљује сплав, и ускоро се утапају у брзацима реке.

Дилијусову оперу Сеоски Ромео и Јулија први пут емитујемо на таласима Трећег програма.

Уредница Ксенија Стевановић