Колин Крауч: Постдемократија

Према речима Колина Крауча (1944), почетак 21. века „суочава се с демократијом у изузетно парадоксалном тренутку. С једне стране би се могло рећи да она достиже свој историјски врхунац. У последње две деценије прошлог века усвојене су елементарне форме више-мање слободних и поштених избора прво на Пиринејском полуострву, потом, у најдраматичнијем облику, у великим деловима бивше совјетске империје, у Јужној Африци, Јужној Кореји и у неким другим деловима југоисточне Азије, и коначно, у неким земљама Латинске Америке. Данас је демократско уређење овог типа прихваћено као основ националних држава више него икада раније."

Крауч наводи резултате истраживања према којима је број земаља у којима се одржавају слободни избори од 1988. до 1995. године порастао са 147 на 164, и на 191 до 1999. Према другој, строжој дефиницији општих и слободних избора, „открића су двосмисленија: стварни пад са 65 на 43 између 1988. и 1995. године, али потом пораст на 88 случајева".

У међувремену, у демократијама Западне Европе, Јапана, Сједињених Америчких Држава и других делова индустријализованог света „у којима се она обично сматра за добро успостављену, и где би се могли употребити суптилнији показатељи њеног здравља, ситуација није толико оптимистична. Недавни извештај Трилатералне комисије - елитног органа који окупља научнике из Западне Европе, Јапана и Сједињених Држава - изнео је закључак да са демократијом у овим земљама није све у реду. Аутори су проблем уочили првенствено у све мањој способности политичара да политички делују јер им се легитимитет све више доводи у питање због све мање излазности бирачког тела."

Крауч жели да дефинише проблем према моделу који успоставља висока очекивања од демократије. „Од суштинског је значаја приступити демократији на овај, а не уобичајени начин који настоји да дефиниције удаљи од идеала како би се ускладиле са лакше достижним циљевима."

Под утицајем Сједињених Држава, демократија се све више дефинише као либерална демократија, каже Крауч. Она учешће на изборима истиче као главни вид политичке активности великог броја људи, „с огромном слободом за лобирање које углавном пружа далеко веће могућности за ангажовање пословних лобија". То је „елитистички модел који не показује интересовање за шире учешће грађана или за улогу организација које су изван пословног сектора".

Демократија, напротив, „цвета у условима у којима се маси обичних људи пружа суштинска прилика да узму активно учешће, и да, не само путем гласања, већ кроз дискусију и независне организације обликују агенду јавног живота".

Низак ниво очекивања либералне демократије „ствара заправо атмосферу задовољства успоном онога што називам постдемократијом", истиче Крауч.

Књига ће се ускоро појавити у издању београдског Карпоса.

Уредник Ђура Војновић