„Изгубљене” сонате Јозефа Хајдна

Наиме, 1993. године, немачки флаутиста Винфрид Михел се обратио једном од највећих познавалаца музике Јозефа Хајдна, са тврдњом да је пронашао копије шест клавирских соната бечког мајстора за које се дуго веровало да су изгубљене. У каталогу дела који је Хајдн својеручно направио између 1766. и 1769. године, налазе се инципити за 8 клавирских соната које су у међувремену нестале. Ова дела се сматрају посебно знајачним за проучавање развоја Хајдновог стила, јер су настале у кључном периоду када се композиторов језик трансформисао из релативно униформисаног стила раних остварења у комплексан, експресивни израз карактеристичан за његову каснију стваралачку фазу. Године 1963, фрагмент једне од ових соната се појавио на аукцији, потврђујући могућност да су ова дела ипак преживела пожар у Хајдновој кући 1768. године и да ће једног дана угледати светлост дана.

Стога је музичка јавност са великим ентузијазмом и очеквањима примила вест да су се појавиле копије оригиналног манускрипта са 6 изгубљених соната Јозефа Хајдна.

Флаутиста Винфрид Михел је тврдио да му је у Немачкој, у Минстеру, једна старија жена показала оригиналан манускрипт са поменутим делима, те је копије партитура дао на увид највећим познаваоцима Хајдновог опуса како би утврдили њихову аутентичност. Испрва, чинило се да дела која су била заснована на мотивима које је Хајдн записао у свом каталогу, поседују све карактеристике музичког писма великог композитора. Мелодика, фактура и богати тематски развој указивали су на то да у питању јесте једно од највећих открића XX века. Међутим, како је време пролазило, а Винфрид Михел одбијао да научницима покаже и оригиналне партитуре ових соната, музиколози су постајали све скептичнији.

Уважени музиколог и Хајднов биограф Хауард Чендлер Робинс Ландон тада је рекао: „Ако је ово заиста превара, ми морамо довући тог човека у Лондон и натерати га да напише још. Чак и ако се докаже да је ово потпуна измишљотина, музика је јако, јако добра. Волео бих да ја могу тако да фалсификујем".

Касније се испоставило да је поменути Винфрид Михел заиста кривотворио партитуру и то наводно као одговор на опкладу са чувеним чембалистом Густавом Леонхартом, који је тврдио да данашњи композитори не могу да напишу нешто тако лепо као што је то музика бечких класичара.

У емисији ћете чути четири сонате у интерпретацији пијанисте Паула Бадура-Шкоде који наступа на хамерклавиру из 1790. године.

Ауторка емисије: Ивана Неимаревић