Композиције Ханса Вернера Хенцеа

Хенце је припадао оном кругу стваралаца који су током прошлог века радознало експериментисали са изузетно разнородним стиловима и композиционим техникама, не презајући ни од концептуалних искорачења у друге медијске сфере. Турбулентна дешавања у послератној Западној Немачкој, обележила су Хенцеову младост. Упркос значајним успесима раних дела младог композитора, он ипак одлучује да напусти земљу због распрострањене хомофобије. Са радом наставља у Италији, где ревидира у младости усвојене дармштатске постулате, окрећући се сценском стваралаштву. Његове опере су у почетку бележиле скромније успехе, али се након сарадње са аустријском песникињом Ингеборг Бахман, пријем код публике нових Хенцеових остварења поправља. Међутим, у домовини није наилазио на разумевање, те се на минхенској премијери његовог сценског ораторијума Медузин сплав, посвећеног Че Гевари догодио скандал, када су извођачи одбили да певају испред црвених застава у сценографији и због повика „Хо Ши Мин" које је хор требало да скандира. Упркос томе, његова популарност је расла и до краја девете деценије прошлог века Хенце ће постати један од најпознатијих композитора Европе. Читав његов опус одликује изражен друштвени ангажман, који је на веома инвентивне начине успевао да саопшти својом уметношћу, како на сцени, тако и на концертним подијумима.

Права је реткост сусрести се са жанром радио-опере, али се чини да управо у оваквим експериментима са хибридним медијима најпре долази до изражаја Хенцева пријемчивост за нове технологије. Његова склоност ка сценичности звука, у овом случају је представљена у свом радикалном виду. Прво од два Хенцеова остварења у овом жанру, написано је 1951. године на текст Франца Кафке под називом Сеоски доктор. Прича говори о језивом проклетству сеоског лекара који одлази на позив неког болесног детета, али остаје да очајнички лута, не успевајући да пронађе пут до куће. Третман гласова обухвата готово све што се њима може постићи - од шапата и стењања, преко сугестивне нарације и ариоза, до неартикулисаних урлика. Оркестар предано прати драмски ток, учествујући у њему сугерисањем расположења и симболичким, готово лајтмотивским структурама.

Аутор емисије Милан Милојковић