Жил Масне: Пепељуга (1. део)

Први планови за писање опере направљени су у Лондону где су Масне и Кен били за време првог извођења његове опере Наварка 1894. године. Две године касније Масне је завршио партитуру, али је премијера одложена, тако да је опера први пут постављена на сцену Опере комик у Паризу, 24. маја 1899. године. Раскошна продукција, као и музички квалитет су учинили да Пепељуга одмах постигне велики успех. Изведена је само у првој години 50 пута. Ово шармантно дело покорило је и иначе циничну критику која није била увек наклоњена Маснеу. У првих 15 година Пепељуга је често постављана са ове стране Атлантика, а током 20. века није никада нестала са репертоара, те су честе обнове овог дела, посебно у Француској. 

Једини интегрални снимак овог Маснеовог дела слушаћете у вечерашњој емисији - главну улогу изузетно успешно тумачи Фредерика фон Штаде, док улогу принца изводи одлични тенор Николај Геда. Но, оваква подела не одговара партитури. Наиме, Масне је улогу принца замислио као мецосопранску ролу, тако да је овај поступак из 70их година 20. века, неоснован и данас се на сценама више не сусреће. Увођењем тенора, у ствари је компромитована Маснеова основна замисао у којој композитор Пепељугу и принца посматра као двоје невине деце, а не као прави, одрасли, оперски пар.

У првом чину, који се одвија у кући Госпође де ла Алтијер, слуге се ужурбано припремају за бал. Пандолф се пита зашто је уопште оставио своје сеоско имање како би се поново оженио чангризавом и таштом грофицом која има две ћерке. Истовремено он сажаљева судбину своје ћерке Лисет, коју сада сви називају Пепељугом. Појављује се његова жена која својим ћеркама - Ноеми и Доротејом - припрема стратегију у нумери Будите лепе ове ноћи... јер бал је бојно поље. Пандолфу, потом, грофица не дозвољава да се опрости од своје ћерке, јер касне на бал. Када Пепељуга остане сама, остављена у кући, поред огњишта оплакује своју судбину, а потом заспе. Њена кума вила се појављује и облачи Пепељугу за бал, а потом упозорава девојку да мора да оде пре поноћи, а да су њене стаклене ципелице талисман којим спречава породицу да је препозна.

Насловну улогу тумачи Фредерика фон Штаде. Жан Бербије је Грофица де ла Алтијере, Жил Бастен је Пандолф, Рут Велтинг је Вила, Тереза Кејхил је Ноеми, Елизабет Бејнбрижд је Доротеја. Амброзијаским оперским хором и Филхармонија оркестром диригује Џулијус Радел.

Други чин се дешава у краљевској палати, где ни прелепа свечаност, ни дивна музика не могу да излече Принца од меланхолије. Краљ му наређује да мора да се ожени. Све принцезе и племкиње долазе да му се прикажу на балу. Али, онда се појављује непозната лепотица и принц схвата да је то љубав на први поглед. Девојка му одговара, типичном, једноставном Масеновом фразом која ће се чути још неколико пута у опери - Да ви сте мој принц на белом коњу. Кад поноћ почне да откуцава, незнанка, ипак, бежи.

Уредница: Ксенија Стевановић