Композиције Едисона Денисова

Као син сибирског радио-техничара, Денисов је понео име идола свога оца, америчког проналазача Томаса Едисона. Иако се у младости заинтересовао за телекомуникације, те уписао студије математике, на препоруку Шостаковича ипак уписује Московски конзерваторијум и постаје студент Висариона Шебалина. Након основних студија, одлучује да нађе свој пут ка проучавању музике, те се окреће тада актуелним западним композиторима, као што су Булез и Штокхаузен. Од тог периода, па све до деведесетих година, активно се бавио анализама и презентацијом различитих композиционих техника које су настајале у двадесетом веку. Његов теоријски рад се одразио и на компоновање, те дела Денисова одликује еклектични приступ материјалу који обухвата широк спектар стваралачких принципа, од базичне тоналности до алеаторике.

Композиције Денисова су скренуле пажњу извесног броја совјетских стручњака, а убрзо затим, почиње о њима да се говори и на западу, нарочито након што је Пјер Булез извео његов циклус песама за сопран и камерни оркестар Сунце Инка 1964. године. До краја осме деценије двадесетог века, остварења Денисова ће се све чешће налазити на репертоарима извођача из Париза или Дармштата.

Перцепција стваралаштва Едисона Денисова на западу је након 1979. године добила наглашенију политичку компоненту, будући да се у Совјетском савезу, нашао на удару критике Тихона Хреникова, челника уније совјетских композитора. Овај догађај је водио успостављању паралеле између „Хрениковљеве седморке", како је названа критикована група аутора којој је и Денисов припадао, и оптужби за формализам са краја четрдесетих година. Међутим, новија истраживања су показала да осим негативног критичког става, који је сасвим уобичајен у праксама писања о музици, није било никаквих репресија над овом групом аутора, нити да су њихова дела била забрањена. Напротив, последња деценија музичког живота совјетског савеза протекла је у живој полемици у вези са стваралаштвом ових аутора као и њихових следбеника, чиме су заправо они постављени у средиште интересовања. С друге стране, њихова репутација на западу ће остати под велом политичког дискурса.

Аутор емисије Милан Милојковић