Трибине – Страх и политика (2)

Лазар Стојановић најпре указује на велику сложеност осећања страха и о њему говори, између осталог, као о „ситуацији која је стална и повремено веома интензивна", која „јесте осећање али се претежно одвија у сфери несвесног и повремено прелази у свест", која по карактеру јесте амбивалентна и није нужно до краја пријатна или непријатна. Свест о тој сложености, напомиње, може нам олакшати разумевање „две главне улоге у политичком процесу - улогу вође и улогу поданика".

Може се претпоставити да је извор терора на страни државе, а реакција страха и одбране на страни поданика, али ни то, како Стојановић примећује, није једнозначно. Јер, „један извор моћи који је, гледано одоздо, готово безграничан, ипак је, гледано одозго, ограничен". На крају, из тога произлази да и поданик и власт имају чега да се плаше, што уноси нову сложеност у разматрање ове теме.

*   *   *

На самом почетку свог излагања, Предраг Крстић констатује: „Уколико се везују појмови страха и политике, а под политиком мислим целу конструкцију државе, политичке заједнице, суверена итд., онда је политика овако схваћена мишљена као противотров за страх, односно као безбедносна институција.” Страх живота без заједнице која је политички уређена, како додаје, „увек је био мишљен као страшна пошаст анархије..."

Историјски гледано, „мишљење да је примарнији страх од политике него страх од тога шта ће бити ако будемо без ње" новијег је датума и настаје тек са појавом тоталитарних режима, тек када смо искусили „да тај Левијатан може бити гора звер од нас самих кад смо ситне звери једни према другима".

Уредник: Ђура Војновић