Модест Мусоргски: Борис Годунов (2)

Главне улоге тумаче: Гинтер Горисбек као Борис Годунов, Александра Кадурина као Борисов син Фјодор, Алина Јароваја као Ксенија, Борисова ћерка, Стефан Маргита као кнез Шујски, Јури Нечајев као Андреј Шелкаков, Дмитри Уљанов као монах Пимен, Михаел Кениг као Григорије самозванац, Јулија Герцева као пољска принцеза Марина, Јевгениј Никитин као Рангони, Анатолиј Кочерга као Варлам, Џон Истерлин као Мисаил, Андреј Попов као Јуродиви и Карољ Смереди као Никич.

Дечијим хором Оркестра града Мадрида, хором Интермецо и Мадридским симфонијским оркестром диригује Хартмур Хенхен.

Трећи чин је познат и под именом Пољски чин јер се радња дешава у Пољској где бивши свештеник Григорије, лажно се престављајући да је давно нестали царевић Димитрије, окупља  своје присталице. Упознајемо принцезу Марину, у коју је заљубљен. Она је амбициозна жена, која сања о томе да постане царица. Њен свештеник, Рангони бодри је у тој намери говорећи јој да је њена дужност да се уда за Димитрија и преведе Русију у католичку веру. Димитрије самозванац и Марина се сусрећу у вртовима замка. Она се поиграва са осећањима младића све до тренутка док он не почне да се хвали колика ће бити његова моћ и шта ће све постићи као цар. Марина потом изјављује да га воли, Рангони, који их је све време посматрао, ликује, јер се све одвија по његовом плану.

Четврти, завршни чин се одвија на тргу у Москви, где се међу народом шири вест да је царевић Димитрије жив. Појављује се и Јуродиви - света луда, кога малтретира група младића. Када се појави Борис, Јуродиви га моли за помоћ - он тражи од њега да убије младиће, као што је убио и царевића. Уместо да га казни због страшних оптужби, Борис му тражи да се моли за њега. Али Јуродиви одговара да не може да се моли за убицу детета. Следећа сцена одвија се у дворани где се окупило веће бојара. Они разговарају о устанку који је подигао претендент Димитрије, када кнез Шујски објављује да је Борис полудео и да му се привиђа мртви царевић. Када се цар појави свима је јасно да је нервно растројен. Шујски тражи да се доводе монах Пимен, који прича о чуду које се догодило: слепи пастир је прогледао на царевићевом гробу. Када чује ту причу, Борис пада у несвест. Он зна да умире, и захтева да му доведу његовог сина Фјодора. Након што се опростио са дечаком, именује га за наследника престола, а потом умире. У завршној сцени, маса незадовољника се радује паду Борисовог режима. Они поздрављају долазак лажног Димитрија и његове војске, који је на путу ка Москви. Међу њима су и Варлам и Мисали који величају Димитрија. На крају опере, на сцени остаје само Јуродиви, који оплакује судбину Русије и њену несрећу.