Стваралаштво Владана Радовановића – М. Беланчић (2)

„Творачки и истраживачки опус Владана Радовановића, који почиње средином педесетих година XX века и траје до данас, има велики значај за савремену филозофију уметности", пише Беланчић. „На почетку, довољно је рећи да се у опусу Владана Радовановића, како сам аутор каже, испољавају разноврсни ставови према уметности кроз саму уметност... Већ та тврдња нам наговештава чињеницу да ту немамо посла са уметником у уобичајеном, конвенционалном смислу те речи. Радовановић није неко ко само прави своје радове... па шта онда 'испадне', већ је то аутор који је увек спреман да, с оне стране овешталих конвенција, нађе разноврсна, у исти мах инвентивна и заиста смислена артистичка решења.

При том, рећи да је Владан Радовановић један од челних уметника српске авангарде после Другог светског рата, без сумње, није нетачно, али тиме, ипак, може да се створи погрешан утисак да је он, у то време, био припадник неког авангардног покрета, извесног изма, авангардизма као борбене, искључиве, леве или десне модернистичке стратегије у уметности... Уместо таквог и било каквог естетског изма или монизма (што су само финији изрази за оно што се, на крају, финализује као доктринарна једногласност или идеолошко јединоумље), Владан Радовановић се појављује као заступник вишегласног, вишезвучног, вишевизуелног и вишемисленог, укратко, плуралистичког схватања и усмерења уметности."

На другом месту, Беланчић додаје: „Ако се, дакле, јавља као авангарда, претходница неког кретања у српској уметности, више од пола века уназад, Радовановићев опус се, на првом месту, јавља као својеврсна претходница једног новог концепта артистичке плуралности који баца другачији поглед на идејно, вредносно и доживљајно богатство у уметности."

Уредник: Ђура Војновић