Римски-Корсаков: Царска невеста (1. чин)

Девета опера Николаја Римског-Корсакова премијерно је изведена 3. новембра 1899.године у московском театру Солодовников познатом и као Приватна руска опера Саве Мамонтова. Ова оперска компанија је деловала од 1885. до првих деценија XX века, у облику који је у потпуности финансирао руски индустријалац и филантроп Мамонтов. У њој су радили Михаил Иполитов-Иванов, Сергеј Рахмањинов и Фјодор Шаљапин, а на репертоару су пре свега била дела руских композитора. У овом театру је светску премијеру имало и последње оперско остварење Римског-Корсакова Златни петлић 1909. године.

Иако се најчешће описује као историјска опера, Царска невеста је у потпуности фикционална трагична приповест о догађајима везаним за кратки трећи брак Ивана Грозног и жене из народа Марфе Собакине, о којем је остало изузетно мало историјских података. Либрето је начинио Иља Тјуменев на основу композиторовог нацрта, насталог по мотивима драме Лава Александровича Меја. Мејев комад, са својим мрачним спојем љубоморе, убиства, отровних напитака и лудила, било је идеално за оперску сцену, те је пре Корсакова и Бородин размишљао да компонује музику на овај текст. Царска невеста је део стандардног оперског репертоара у Русији, али је на западу релативно ретко извођена.

У првом чину који носи поднаслов Гозба упознајемо се са главним јунацима. То су Марфа, ћерка новгородског трговца Собакина, која је срећно заљубљена у свог вереника бојара Вању Љикова. Опричник Грјазној је, пак, заљубљен у младу девојку и поред тога што га његова љубавница Љубаша страсно воли. Сплет љубоморе и опсесије донеће несрећу свим јунацима. На фону веселе гозбе у Грјазнојевој кући, опричник тражи да му царски лекар Бомелиус направи љубавни напитак, а Љубаша која прислушкује њихов разговор, луда од љубоморе, заклиње се на освету незнанки која је преотела наклоност њеног љубавника. Напоменимо да се као мотив цара користи руска фолклорна мелодија коју оперски љубитељи познају и као мелодију сцене крунисања из опере Борис Годунов.

Уредница Ксенија Стевановић