Остварења Гражине Бацевич

Пошто је прве композиције написала са 13 година, отац Гражине Бацевич је уложио пуно труда да својој ћерки обезбеди што боље школовање. У Пољској на почетку 20. века је то значило уписати Варшавски конзерваторијум. Тамо је таленат младе композиторке препознао Карол Шимановски, који је упућује на даље школовање у Париз код Надје Буланже. Виртуозно владање виолином и клавиром, те вештина коју је демонстрирала у својим делима, брзо су одјекнули Европом 30-их година, која је музику Гражине Бацевич могла да чује на концертима оркестра Пољског радија, са којим је наступала као концертмајстор. Главни град Пољске, за који је везала већи део својих активности није напуштала ни током рата, одржавајући у тајности премијере својих дела. Након ослобођења, Гражина Бацевич добија национално признање и постаје друга жена у историји Пољске музике која се изборила за равноправан статус међу композиторима. Сонатом за клавир број 2 из 1953. године поново долази у жижу интересовања, након чега су уследила и бројна признања европских и пољских институција. Годину дана касније, након тешке саобраћајне несреће одлучује да престане да се бави извођаштвом и да се посвети компоновању. Крајем педесетих, када у Пољској почиње да се развија живо интересовање за експерименте на подручју музике, Гражина Бацевич свој до тада претежно нео-класични израз почиње да обогаћује елементима додекафоније и алеаторике, а посебна достигнућа је постигла у третману тембра. Своје стваралаштво тог периода називала је „сонористичким".

Концерт за гудачки оркестар из 1950. године написан је у форми барокних кончерта гроса, што се огледа у троставачној концепцији циклуса и у третману солистичких и тути одсека. Риторнело принцип доминира излагањем материјала, иако форма првог става има контуре сонатног облика. Начин рада са мотивом се такође може довести у везу са стваралаштвом са почетка 18. века. Међутим, хармонски ток носи одлике модернистичког поимања тоналитета као широке палете средстава усмерене ка једном центру, као у перспективи. Сентиментална атмосфера кантилене над треперавим фоном у другом ставу замењује енергични, али ипак одмерени финале, атрактивне моторичности који води ка ефектно изведеној завршној кулминацији.

Аутор емисије Милан Милојковић