Композиције Миленка Пауновића

Миленко Пауновић спада у ред српских композитора чији је опус до данас остао слабо познат широј јавности. Пауновићев кратак животни век, као и турбулентне политичке и друштвене околности у којима је живео и радио, оставили су мало писаних извора за реконструкцију његовог професионалног деловања, али и композиторског стваралаштва. Рођен 1889. године, Пауновић је музику студирао у Бечу, Прагу и Лајпцигу код Макса Регера, Штефана Крела и Хуга Римана, да би по повратку у родну Бачку започео ангажман као капелник Народног позоришта у Новом Саду и Сремској Митровици, након чега прелази у Србију где у Јагодини постаје наставник Учитељске школе. Саме почетке Пауновићевог рада прекида Први светски рат, када се он повлачи преко Албаније и Солуна у Француску, при чему му пропада већина до тада написаних дела. По завршетку рата враћа се на дужност у Јагодину, а 1921. године прелази у Београд где бива постављен за капелника Краљеве гарде и наставник у музичкој школи «Станковић». Несхваћен и запостављен као композитор, умире у Београду 1924. године у тридесетпетој години живота.

Међу сачуваним делима Миленка Пауновића налазе се Југословенска симфонија, три музичке драме - Дивина трагоедиа, Ченгић ага и Смрт Мајке Југовића - од које је остала само предигра, затим увертира Хајдук Вељко за гудачки оркестар, неколицина клавирских комада, соло-песама, хор Увео цвет и црквена музика. Како Властимир Перичић наводи „Школовање у Лајпцигу учинило је Пауновића привржеником нео-романтичарских тенденција, не само у погледу тонског језика; својим музичким драмама он је покушао да оствари синтезу вагнеровских концепција, с домаћим националним изразом".

Троставачна Југословенска симфонија, компонована 1914. године, у основи је програмско дело инспирисано поемом На Липару Ђуре Јакшића. Иако је Пауновић аутентичну народну мелодију употребио само у трећем ставу симфоније, читаво дело одише атмосфером домаћег тла. Епска ширина концепције, која подсећа на Брукнерова дела, сведочи о таленту Пауновића као симфоничара, док густина инструментације подвлачи основно расположење симфоније у којој доминирају суморне боје. Југословенска симфонија је први пут изведена 17. марта 1924. године у Љубљани, под управом Јосипа Черина.

У емисији ћете чути и клавирске комаде - Фугу, Прелудијум, Устај дико и Свечани свадбени марш за Његово величанство краља Александра и краљицу Мариолу.

Аутор емисије: Стефан Цветковић