Концерт Наташе Вељковић и Симфонијског оркестра РТС-а

Година 1841. била је изузетно плодна за Роберта Шумана. Тада је, поред Прве и Четврте симфоније, те Увертире Скерца и Финала опус 52, настала и Фантазија за клавир и оркестар у а-молу која је касније прерасла у први став његовог клавирског концерта - јединог који је довршио, четири године касније. Шуман је тада Фантазију ревидирао и дописао јој Интермецо и Финале, па је ово дело његова супруга, пијанисткња Клара Вик-Шуман, премијерно извела у Лајпцигу, са Гевандхаус оркестром и диригентом Фердинандом Хилером, коме је дело и посвећено. Било је то 1. јануара 1846. године.

Шуманов Клавирски концерт у а молу, не припада типу виртуозног већ симфонијског концерта, у којем подједнак значај имају оркестарски и клавирски парт. Тај „недостатак ентузијазма према виртуозитету", Шуману је замерио Франц Лист, који је ово дело кратко и јетко описао као „концерт за оркестар без клавира". Данас је Клавирски концерт у а молу један је од најпопуларнијих концерата за овај инструмент.

Скице за Прву симфонију, Волтон је започео у својим тридесетим годинама, свирајући још 1931. године, својим пријатељима, клавирски извод онога што ће касније постати део трећег става.  Познат као веома темељан, методичан и самокритичан, Волтон је дуго радио на овом делу које је, у целини, премијерно изведено тек 1935. године.

Наручио га је диригент Хамилтон Хартли који је, одушевљен Волтоновим Концертом за виолу, поручио од композитора симфонију за Лондонски симфонијски оркестар, на чије је чело стао 1932. године. Волтон је до краја наредне године довршио прва три става, а диригенту Хартлију обећао да ће дело бити готово за премијерно извођење у текућој сезони. Но, услед озбиљне стваралачке кризе изазване турбулентним приватним променама, Волтон није био у стању да симфонију доврши на време. Како је дело већ било најављено, Хартли и Лондонски симфонијски оркестар премијерно су, децембра 1934. године, са великим успехом извели три прва става.

Премијера комплетне Прве симфоније, одржана је новембра наредне, 1935. године, са истим извођачима. Дело је, веома брзо придобило и европску публику, јер су га убрзо након премијере извели Фуртвенглер и Менгелберг, Јуџин Орманди у Сједињеним Државама и Џорџ Сел у Аустралији.

Емисију уређује Светлана Матовић.