Феномен „Звезданих стаза” – Илса Џ. Бик

Звездане стазе се проглашавају „феноменом" који спада у митологију популарне културе. Реч је о нечему што дужином појављивања (читавих педесет година), а не тек једнократним блеском, као и разноврсношћу манифестација и утицаја заиста заслужује да се назива феноменом. На тај начин означена од стране популарних медија али и критичара, привлачност Звезданих стаза је, пак, по мишљењу Илсе Џ. Бик несумњиво прецењена, истовремено диктирана и остварена самореферентном природом телевизије, биоскопа и коментарима о овим медијима. Ово оркестрирано уздизање Звезданих стаза учинило је да овај наратив достигне ниво културног средишта, обезбеђујући основу за теоријски образац. У истраживању фандома Звезданих стаза, славни теоретичар, Хенри Џенкинс неапологетски позива свој институционални ауторитет да позајми легитимитет његовом статусу „фана" и да се суочи са присутним стереотипима о „трекијима" као о „залуђеницима са наочарима и гуменим вулканским ушима и мајицама са натписом „Ја разумем Спока". "Џенкинс тако ојачава фандом, претварајући га у више академску категорију „крадљиваца текстова", критичке парадигме која почива на марксистичкој критици у којој фанови, институционално маргинализовани и друштвено децентрирани, постају учесници у богатој, номадској, субверзивној поткултури пркосећи ограничењима јасног наратива и капиталистичких режима који их контролишу", пише Илса Џ. Бик.

Текст је преузет из другог броја часописа Cinema Journal за 1996. годину.

Уредница: Оливера Нушић