Пољска међуратна авангардна проза

Леон Хвистек: Божије палате (роман)

У циклусу СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ, који на Трећем програму емитујемо недељом, представљамо дела прозаиста и песника из света. Од 12. августа, овај циклус посвећујемо делима аутора пољске међуратне авангардне прозе, која је изабрала и превела Бисерка Рајчић. У емисијама, које можете слушати 18. и 25. новембра, читаћемо одломке романа Леона Хвистека „Божије палате”.

За Леона Хвистека се може рећи да је био права ренесансна личност - математичар, логичар, теоретичар уметности, сликар, аутор романа Божије палaте, један од оснивача групе формалиста и творац властитог уметничког правца под називом сферизам. Рођен је 1884. године у Кракову, у породици интелектуалца. Неко време је живео у Закопану, месту које је крајем 19. и почетком 20. године важило за културни центар Пољске. Студирао је филозофију и математику, а из математике је и докторирао, те је радио као професор математичке логике у Лаврову. Пријатељевао је са Бертрандом Раселом, Виткјевичем, Малиновским, Шимановским и многим другим уметницима и научницима. Био је посебно близак са футуристима и формалистима, организовао им је изложбе, а таође је и научно дефинисао њихово стваралаштво. Поред Виткјевича, сматра се назначајнијим међуратним теоретичарем уметности.

Дело Божије палате, које је истовремeно и роман и филозофски трактат, писaно је током 1932. и '33. године, али се пре рата није појавило као књига, већ је било штампано у наставцима по књижевним часописима. Роман је обајвљен тек 1979. године у реконструисаном виду, пошто је оригинални рукопис био уништен у Другом светском рату. Леон Хвистек је ратне године проводио у Лаврову, Тифлису и Москви, а живот му се окончава 1944. године у СССР-у под неразјашњеним околностима.

Одломак под насловом Иридион Понифлет из романа Леона Хвистека Божије палате чита Марица Милчановић.

С пољског превела Бисерка Рајчић.

Циклус уређују Радмила Глигић и Тања Мијовић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом