Хроника Трећег програма

53. Октобарски салон одржан је од 22. септембра до 4. новембра у згради некадашњег Геодетског завода у Карађорђевој улици. Како по локацији, тако и по избору учесника и начину реализације овогодишњи изложбени програм, под слоганом  Добар живот, био је значајно другачији од ранијих. Салон је отворен перформансом бугарског уметника Самуила Стојанова Јахање електричног бика, а затворен је доделом награде Владимиру Миладиновићу за серију «лавираних цртежа» насталих на основу уметниковог истраживања догађаја из 1991. и '92. године. Пишући о радовима изложеним на Октобарском салону, Долорес Станојевић закључује да је манифестација у потпуности испунила очекивања како публике, тако и кустоса Бранимира Димитријевића и Мике Хануле који нису желели да направе рутинску демонстративну изложбу, већ да обликованим објектима омогуће дијалог са несвакидашњим амбијентом Геодетског завода.

*      *     *

Са филмског фестивала који се одржава у Братислави од  9. до 15. новембра, Дејан Петровић пише о филмовима Јуке Каркаинена Панк синдром и Матеа Гаронеа Риалити шоу. Док први не превазилази оквире већ виђених рокументараца - све популарнијих документарних филмова посвећених рок музици, за друго остварење се може рећи да представља један од највиших домета овогодишње европске продукције. Радња филма, овенчаног канским Grand Prix-ем, прати средовечног протагонисту који се на наговор ћерке пријављује на конкурс за учешће у Великом Брату. Овом снажном и социјално ангажованом причом преиспитују се неки од актуелних проблема индустрије спектакла, попут свеприсутног терора просечности и површности, те снова и кошмара који у тренутку вртоглавог успона маргинализованог појединца прерастају у јединство.

*     *     *

Збирка приповедака Милована Марчетића Записи на снегу објављена је ове године у издању Службеног гласника из Београда. Како коментарише Иван Радосављевић, основна тема књиге би била једна од основних човекових константи - темпоралност, омеђеност и условљеност временом, уроњеност у низ тренутака који својим ређањем испуњавају и дефинишу живот. Почев од приче Недеља преко Пет капута до Тајкунског епа, писац осликава лиризоване, драматичне, трагичне и хуморне димензије људског постојања које се дуго задржавају у машти и књижевном искуству читалаца као подстицајне и важне. Посебно место у књизи Записи на снегу заузима прича Излазак о нашој политичкој историји и савременој ситуацији, исприповедана из перспективе пацова настањеног у подруму скупштинског здања, за коју је Милован Марчетић добио овогодишњу Андрићеву награду.

  Уредница емисије Тања Мијовић.