Хроника Трећег програма

Нова инсценација познатог, радо гледаног и често извођеног Чеховљевог Галеба представља, по мишљењу Бошка Милина, вероватно најамбициознији позоришни пројекат у Републици Србији ове године, и то нарочито у погледу смелости. Представа траје шест сати, укључујући и три паузе које раздвајају четири чина, а начин упризорења је потпуно различит од стандардних тумачења овог руског класика. Редитељ Томи Јанежић определио се да сваки од чинова постави на различит начин, али тако да ипак буду делови целине. Реч је о некласичном извођењу Чехова којим се трага за пишчевим мислима тако што се, као на хируршком столу, сецира ткиво драме - хтења, мисли и осећања ликова овог дела које је аутор жанровски одредио као комедију. Представа је имала премијеру 26. октобра у новосадском Српском народном позоришту, чији глумци и изводе овај комад.  

*      *     *

Одлука Првог приградског позоришта Театар плус из Лазаревца да постави праизведбу драмског првенца Милована Мрачевића Сунце туђег неба, показала се више него оправданом. Како коментарише Спасоје Миловановић, тематизовање рударског живота у рударском Лазаревцу доживело је пуну стаисфакцију у емоцијама пренапрегнутој представи, коју као редитељ и сценограф потписује Александар Лукач. Драмским текстом се прати живот људи са простора Краљевине Југославије, који се прилагођавају тешким приликама у рударским крајевима Канаде почетком 30-их година 20. века. Доследно жанровски спроведена као својеврсна ноар-мелодрама, поетски надахнута и ненаметљива представа омогућила је глумцима лазаревачког позоришта да покажу и висок ниво свог уметничког израза. Представа је је премијерно изведена 4. септембра у Лазаревцу.

*     *     *

Први регионални бијенале под насловом Направљено у Лос Анђелесу био је отворен током лета у музејима Хамер и Ласкарт, као и у Општинској уметничкој галерији Лос Анђелеса. Како пише Мајкл Нед Нолти, овај енергични преглед шездесет уметника и колектива - који су организовали Ен Елегуд, Лори Фирстенберг, Малик Гејнс, Сезар Гарсија и Али Суботник - покрио је готово годину дана изложби и приредби које чине «Пацифичко стандардно време».

Разноврсна и раштркана изложба, као и град чију је уметност представљала, обухватила је четири позната и призната правца лосанђелеске уметности - врхунску апстракцију (на пример, слике Брајана Шарпа и Алекса Олсона и објекти Лизе Вилијамсон и Брене Јангблад), асамблаже нађених објеката (као што су дела Лиз Глин, Рај Роклен, Хенрија Тејлора и Ерике Вогт), еклектичке перформансе (попут радова Мата Баса, Кенијате Хинкла, Ешли Хант и Сленгуиџ-колектива), као и читав низ филмских и видео пројеката којима се алудирало на холивудску продукцију. Текст, преузет из октобарског броја часописа Артфорум, превео је с енглеског Владимир Матес.

Уредница емисије Тања Мијовић.