Композиције Ј. Штарцера и К. Д. фон Дитерсдорфа

Дитерсдорф је био аустријски музичар, који је, по речима савременика „задужио нацију јер је био добар композитор и сјајан виолиниста". Музичку каријеру започео је средином века, као ученик Ђузепеа Бона и виолиниста у оркестру Принца од Саксоније и Хилдбургхаузена. Када је принц напустио Беч, Дитерсдорф је каријеру наставио као виолиниста, а 1763. године заједно са Глуком отишао је у Италију. Крајем ове деценије, Дитерсдорф ступа у службу вроцлавског Принца-бискупа, где организује богат музички живот, пре свега представљајући велика сценска, вокално-инструментална дела. Царица Марија Терезија доделила му је племићку титулу 1773. године, а о његовој популарности сведочи и податак да је само две године након његове смрти, објављена аутобиографија овог аустријског композитора.

Дитерсдорф је био веома плодан аутор, који је за собом оставио четрдесетак опера, преко 120 симфонија, 35 концерата и велики број камерних и духовних композиција.

Јозеф Штарцер је рођен 1728. године у Бечу. Заједно са кореографом Францом Хилвердингом поставио је темеље реформе балета, коју су касније спровели Глук и Гаспаро Анђолини, чиме је посредно допринео и реформи оперске уметности. Штарцер је заједно са Хилвердингом отишао на руски двор 1759. године, где је као концертмајстор и дворски композитор радио скоро читаву деценију. По повратку у Беч, Штарцер се окренуо организацији музичког живота, те је 1771. године био један од оснивача Бечког друштва музичара.

Из Штарцеровог опуса остало је сачувано око 250 сценских дела, 12 симфонија, 20 гудачких квартета, те већи број концерата и камерних композиција.

У емисији представљамо Дитерсдорфову Симфонију у а-молу и Концерт за обоу и оркестар у Ге-дуру, као и Дивертименто у Це-дуру Јозефа Штарцера.